Otadžbina, 01. 05. 1875., S. 273

270

СОЛУН Р1)СОВЛ

с десне стране, и поред саме једне чукаре 8—100 мет. високе, на којој се виђаху некакве развале од зида, пут неприметно сиђе на реку у седу Авретхисару. Ово је једно од повећих села; око реке видео сам више кућа н међу њима н некодико покривених подупаном „ћерамидом." 1 На прибрешчићу поред реке с леве стране, видех неколико Турака с наргиладима, годоглаве у хдаду од једнога накрпвљенога коша. Они се забављаху гледајући подеране бугарске сељаке, што вршаху са два коња, који вуцијаху једну лесу исплетену, на њој тежак камен и ваљада син онога, што тераше коње. Мој пратилац говораше ми да је то „чипчија," а оно што седе „читлугџије." С леве стране пута, ] / 2 — 3 / 4 сах. ниже на реци има још једно село, које се зове Фргово. Река у Авретхисару гази се неколико пута , корито није чврсто, али је река мала. После неколико минута пута реком, у правцу северо-источном, остави се река с десне стране; ова долази некуда из голетних нустих пристранака са источне стране, а упада у Вардар југо-западно ниже. Кад се из реке изађе залази се у један до, око 4—50 мет. широк, опкољен ниским венчићима с обе стране, и иде се сувом пескушом читавих 45 минута у правцу североисточном; по том се обрће северу и нде тако 30 минута. Сад се на један пут прошири овај до, поличица с леве стране пута остане и даље у северном правцу, и после некога времена спусти се у раван. Но она с десне стране обрне готово са свим на исток и траје изједна, идући да се негде састави са брдима на изворима реке Авретхисарске ; но у ниској поличици види се она свуда напоредо од пута 1—2 килом. с десне стране до изнад села Рвсова. Кроз овај проширени котао пут нмаде правац сев. источан и иде тако читавих 20 мин., и на крају у потпуноме заравњу закачи један малени рит. Овај рит остаје готово сав с леве стране и сад је био скоро сув као и обично лети, јер као да су овуда ретке кише. Са ове равничице силази се доста постепено за 10 мин. једној јарузи у правцу северо-источноме; и при томе изласку отвори се поглед истоку, где је земљиште поуздигнуто, неприметно изломљено са више удоља, а у врху његовоме видех поређана три села (од погледа истоку до према северо-истоку). Од ове јаруге, 1 Дужност ми је овде иапоменути да сам ја мало где год имао прилике да што више дозиам осем имена, па и то не увек. Остало су све цримете личпе моје, колико сам могао сам за, се забележити.