Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ПРЕГхЛЕД

Нови мемић, напнсао Гернер, с немачког превео и прерадио Л. Тедечки, нредстављао се 18. марта. Оео је „позоришна игра", има пет чинова и долази међу ведрнје комаде мучне реперторије марто-апридске. — Манојло Безарић је богат трговац , има жену, две кћери и три „момка" у дућану, и то је срећа, што је један од вих — чича Спиридон — стар, иначе би господар Манојдо морао имати три кћери, јер му се кћери за момке удају. Овај демовратски, драмскимотив такојевећ изупотребљаван, изношен, истрагизаран, да је увек кобан знакза дражу, у којој га нађемо. Срећно и дено живи Манојдо, док му поджупан Падковић, цријатељ по честом дуговању, не изради да постане пдемић, за усдуге учињене држави. У кућу удази дипдома, пдеменита госпоштина и поджупан Падковић са својим себичннм пдановима, а издазе стари пријатељи, непдеменити рођаци и верни момци. Пред нама је Покондирена тиква Ј. С. Поповића у новом издању. Жене се увек брже погосподе него људи; па тако беше и код госпође Фемке „от" Безарић , док господар Манојдо дагано, путем убеђења, додажаше до пдеменитих навика. И Фемка и Манојдо постају комични, ади она због свога сдабог срца, а он због своје сдабе памети Она је сујетна , а он гдупак. Ади то и јесте жадосно сведочанство за ум и морадну јачину људску. Кад попушта сдабости, кад морадно пада, човек мисди — и то јогунасто мисди — да постаје мудрији, увиђавнији. Упадајући у бдато, мисди да се пуни искуством. У рђи се гоји. И за таке рђе није чудо што мудри немају мидости, што га пуштају да се сав рђом створи. А ти мудри —^ то су жене. Оне имају бољи разум, а људи боље срце. Бдаго деци, која имају добре мајке; јер ће од њих свакојако бити оно што оне хоће, а не што им оцеви хоће! Нека се еманципују жене, свет ће постати двапут паметнији , ади и двапут неваљадији. Ади, на ведико чудо, деца пдеменитих Безарића боља су и паметнија од својих родитеља. Зорка, старија кћи, води једако свога вереника Мдадена,