Otadžbina

312

ПОЗОРИШНИ ИРЕГЛЕД

ћерености и натегиутости, као на прилику што се гроФ Кардо онако дукаво убија, да опет остаје жив, што сиромах декар Ђорђе страда на правди Бога и т. д. — сећајући се задовољно Одимпије, па и Сен Фара , Розе Мишонове и маркеза Емида од Руденда. При оваком сећању засдуга је пода пишчева, пода гдумчева. За то се — ма да то није обичај овоме прегледу — мора споменути с хвадом игра оних гдумада , који играху гдавније удоге, а највише изврсна игра гђе М. Гргурове (Одимпије). Дедо има и поуке и красне су лекдије , које даје Сен Фар о значају уметности, Одимпија о позоришној публици, Емил о племству ит. д У марту и априлу имали смо и два комада из нашег друштвеног живота: Избирачица и Школски надзорник, оба су од Косте ТриФковића. Из Париза у наше скромне варошпце, из туђинских ведиких веома покварених друштава у наша мада мало покварена друштва , од котнљона на „срдим се на теод маскенбалова на села с монотоним декдамацијама и дисхармочним певањем, из пустиње у оазу — прнјатна промена. Само чешће, чешће!' Оба су дела згодне слике из нашег друштва, лаке ади ведре. Писац не шиба бичем љуте сатире своје грешнике. Он их воли, па им благо пружа само огледадо : ето видите каки с т сад и како вам додикује / Избирачица истина пролази добро али писац на крају припрећује прстом лакомисленој лепој де; чици: но! но! ал то у животу често друкчије бива ; чувајте се Сатира дише љубављу; а слике су улепшане и ако јако наликују на ориђинал. Даровити Коста Трифковић већ је међу покојнима. Држимда ће бити мидо нашим читаодима, да чују што о животу вегову. Он се родио 20. октобра 1843 у Новом Саду. Ту и на страни изучи основне и гимназијске школе до VI. раз. Још у детињству жељаше, да буде мрнар, те с тога оде на Реку и упише се у мрнарску школу. Ту је, учећи се, провео две године; а после стане као мрнар на једну трговачку лађу, која иђаше из Реке преко КрФа и Цариграда у Одесу. На путу се пободи и увиди, да га природа није створила за мрнара. Врати се у Реку, те доврши гимназију, а после изучи правне науке у Пожуну, Дебрецину, Кашави и Пешти. Год. 1868 добије службу у Новом Саду и наскоро постане сенатор. Од 1872. радио је и као приватан адвокат. Од 1870. г. почео је писати своје драме и за кратко време његово је перо створидо деп венчић литерарног цвећаПрво му драмско дедо беше „Француско-пруски рат", весела и1 У мају представљане су ТриФковићеве драме: Тара опозицију, На бадљи дан, Пола вина пола воде.