Otadžbina

316

НОВИ МЕСИЈА

„Не, море, што си луд? Хлади се „Е, хлади се соба." »^дади се, хлади — да како!... Тн онда не знаш Физику. У соби ј е ваздух већ загрејан, таман колико треба. Овај ваздух у фиоци о ст ао је хладан, јер топлота није могла кроз дрво, као рђава толлоцошу, ући у Фноку да га загреје А ти, видиш, сад га пушташ на по Љ е те ми расхлађујеш собу, да нрозебем " Знанац не појимајући месију, окаиу се Фиоке, па у чуду поче ходатц по соби. „Не, не, не!—" Стаде дрека опет месије. „А што не? Ваљда сад не расхлађујем собу?" „Расхлађујеш — ја како! Ето корачаш, па ногама нстурујеш онај хладнц ваздух с патоса горе у овај топли, те ми се хлади соба.... Сад знанац види шта је, ла хајд да се мало прошали. Отвори, му и орман. Меспја нададе у дреку: „Уху! ху, ху !... На ноље, на поље, молпм те, на поље!... Иди идп, иди!" Знанац оде и оставн му још н врата шнром отворена. Месија се умота добро, па позатвара све — н Фиоку, п орман, п врата. Мисли сам_: „Видиш, подплаћен да ме упоиастп, подлац један!... Ето нодплатили га да ме тако фино сатари " И тако мислећи све се више умотава, и ночиње као да цвокоћс од зиме. Еле месија отночне оиет свој рад. Или ухватп какве шегрте ковачке, столарске или шустерске па пм вели:,, Ви веома зло тивпте. Видпте како сте слабуњавп! Чувајте се и пазите боље на ваше здравље. Из јутра око осам сахати доручкујте млека нлн ровитих јаја, па се прошетајте једаи сахат по чистом ваздуху и радите гпмнастику. На иодне ручајте ио неки 6 ифтек, а добро је попптп п сатљпк стара неготинскога вина, за тнм се одморите два — три сахата. Око четири сахата прошетајте се, радите имнастику, бацајте камена нлп трчите. У вече опет вечерајте млека п ровптих јаја — а добро је појести и по неку роткву са сланином, па се оиет одморите и прошетајте сахат два. За тим читајте каку леиу књнгу, на нример: „Покушаје" или из „Путовања у накрст" оно о „половим одношајима." А после већ можете спавати " Или ухватн каког жандарма, калФицу трговачког, писардаћа, богослова, пандура, практиканта итд. па их поштено избруси, што готованишу и што се уче лоповлуку, п ирепоручи им да читају „Путоваве у накрст".... Или нађе каког сељака на му вели, да његов пои или капетан једе само зној његов а тиранише над њим и држи га у глупости, па га шаље да убије и попа и капетана и да чита „Путовање у накрст." * У вече се меснја повеже црном марамом, те прикупи мисли, по неку забележи у свој записник, на онда већ спава — задовољан са дневном иривредом за човештво. Тако бележећи свако вече по нешто — набележно је ово: „Не треба читати никаку књнгу, јер се човек тнме само заглупљује. Ваља само посматрати појаве у природи п тако сеучити."