Otadžbina

НОВИ МЕОИЈА

317

„Она баба горе — то је Марија Магдалена, а она је „преко" оиет Саломија.... С правом уживају, гато нмају...." „Боже! Тебе илп нема никако или си велики нитков. Ако те нема, онда нпје чудо што се оволике неправде по земљи чнне; а ако те има, ти сн онда нитков, кад хладнокрвно гледаш оволпка зла међу људма...." „ Ономад се нисам иовезао, иа ми се мисли расуше а баш сам се канио да нешто веома паметно измислим.... Сву ноћ сам их хватао по дувару, па — ништа!..." „Свет је овај сама лаж; људи су сви лопови и пшпјунп... А томе су криви мантнјаши!..." „Баш ћу убити оног гогоФила, што ме проказа онако у његовој брошурп " „Овда се ето ојагњн; јагње одмах може да иде; познаје своју мајку, она њега.... Баш кад човек види таке нојаве, мора признати, да ту има нека внша сила " „Ајак! Не нде да га убнјем. Ако ја убнјем њега — убнће они мене, па штета по човечанство, јер још нпсам извршно своју мисију... Нека баш стоји, не ћу убитн гогоФпла " „Ала ме ухватнше угурсузн за реч, те немадох куд, него устуиих „Матпцп" толпке паре Сирота Саломија!..." „Човек је све јсдно што и друга жпвотиња Све су жнвотиње род н браћа међу собом. Ето на пример: вепар је мој брат. Свеједно — и он дише као п ја, једе као и ја, свестан је зна и „Кад би сви људп мислнлп овако као ја — требало бп га занста убити, што ме изгрди онако...." Једно вече беше мало снужден, узе записник те 'заииса: „Страшно је глун п покварен овај свет Нпко не ће да увиди већ један нут, да сам мученнк за човештво. Нико не ће да пође за мном.... Ено, за оним Јеврејнном ишли су њнх дванаест, а за мном — баш нп један !..." Запнса то па тек јетко рече :„ Ето, ни словца о мени нико не наниса ! А толики мој рад, толике моје патње и пожртвовање ! . . . Незахвалан свет. Самн подлацн и убилци.. .За тим се још дуго, дуго једио, па леже да снава. Таман је свео очп, а почеше наваљнвати његове иелике мисли и учини му се, да је већ настало блажено доба. Он је свет врекројпо н дотерао по свом калупу. Нестало муке и зноја; нестало зиме и блата; нема више ни плача ни стењања; нестало лопова, шпнјуна, убилаца, мантијаша и крвонпја. Нпгде нема капитала осим у оне две бабе, — али нека, оне н треба да имају. Нигде нема палата ни великих кућа озиданпх муком и рукама сиромашким... та нпко и не зпда ништа! Свуда се испреплетале као мреже реке од млека а чак н самп петлови почелп носити јаја. Људи седе под смоковницом у хладу церекају се и зевају, ппју млеко и једу ровита јаја, раде само — гимнастику п шетају се, потпуно убеђени да их је он тако преобразио и усрећио. У том се он на један мах јавља нред њима а они сви ничке понадаше на земљу, носуше се прахом по глави и узвнкнуше: „Слава теби, нови месијо, који си био мученик за нас н иролио толику крв твоју, докле нас овоме научи н збратими! Нека ва век векова траје наука твоја н име твоје!" Обасуше га цвећем, ме-