Otadžbina

РУМУНИЈА И РУМУНН

349

мунији као и начин обделавања земље. Тек ових посдедњих година почели су овде онде у великнм сиахилуцима радити земљу по земљорадничким правилима и употребљавати савршеније алате и земљорадничке мапгаие. Од ових последњих нарочито су у употреби машине за вршење које креће пара. Њихова је снага обично од 8 до 10 коња и има их до сада преко 1200. Земљу раде од чести сами власници а од чести закупци. Често се дешава да се читаве општине удружују те узимљу под аренду велике спахилуке. У том случају сваки задругар плаћа аренду према количини земље коју ради и броју стоке коју на њој храни. Узрок таком закупљивању земље лежи у томе што сељаци, као што је напред речено, немају довољно земље и што су све имовине, осем њихових , тако велике да је појединима немогућно узети их под кирију. Кад су сељаци ослобођени дато им је 300.000 погона земље; али та је земља подељена међу њих 415.435 пореских глава, те тако није дошао ни по један погон на Фамилију. Имовине су подељене на мале средње и велике. Мале имају обичио од 2 до 5 хектара, а има их и од 10 до 12; али ове су последње много ређе. Средње имају од 100 до 250; а велике од 1.500 до 2.000 хектара. Осем тога држава има грдно велике земље које су прешле у њезине руке кад су манастирска добра секуларизована. Те су земље већином непроизводне и биле су до садаједна од главних сметња усавршењу земљорадње. Но та се сметња почиње отклањати, јер је држава почела продавати од своје земље за два и по милиона динара сваке године. Број притежалаца земље износи у целој Румунији од прилике 650.000. Међу њима има 600.000 сељака којих имовине не прелазе 5 хектара. Земљиште Румуније може се с топограФског гледишта, поделити на три дела. Први од тих делова образују брегови који се почињу од Дунава и опасују земљу све до границе Галиције. Тај