Otadžbina

348 РУМУНИЈА И РУМУНИ V. Мере тежине КИЛОГРАМА И ГРАИА . . . 1.2718 1.291 . . . 0.3179 0.3227 . . . 0.0031 0.0032 XIV ЗЕМЉОРА.4ЊД ГлАВНО ЗАИИМАН .е РУМУНСКОГА НАрОДА. — ПлОДНОСТ земље. — Начин обрађивања земље. — Ратарски алати. — Подела имовина и њихова величина. — Број власника земље,Подела земљишта с топографског гледишта. Производна и нерпоизводна земља — Средња годишња производња. — колико дајв хране један хектар земље. — кукуруз. — СтРМНА ХРАНА. — КУДЕЉА, ВииОГРАДН. — Воћке. Земљорадња је главно занимање румунскога народа. Четири нетине становника баве се искључно ратарством и индустријом која је с њиме више или мање непосредно скоичана. Румунско је земљиште ако не пајповољније, а оно задело једно од најповољнијих у Јевропи за земљорадњу. Земља је тако плодна да се на извесним местима може мерити са чувеном дрном земљом у Русији. Због тога је земљорадња у Румунији основана поглавито на илодности земље. Сва вештачка средства која се у осталим државама употребљују да се умножи производња!, као што је на прилику дубоко коиање и орање', вештачко ђубрење и заливање, исушивање подводних места помоћу каналића итд., пепозната су у Румунији. Месго њих се уиотребљују она која и у нас, а и у свима државама где земљорадња није развијена и унапређена и где има довољно земље. Та се средства састоје у томе што се на једној истој земљи једне године сеје стрмна храна а друге кукуруз; па кад се и на тај начин земља исцрпе, онда се оставља под угар. Ово последње средство употребљава се у Румунији само у извесним крајевима. Ратарски алати готово су тако исто несавршени у Ру-

Ока Литра Драм