Otadžbina

ГУМУНПЈА И РУМУНИ

351

Један хектар земље даје у средњу руку 14 до 16 хектолитара жита , а кад су године добре често и 20 до '22 хектолитра; кукуруза пак даје обично 22 до 25 а по катшто и 80. Кукуруза се у Румунији производи много више него жита. Просгор земље на коме се он ради два иута је онодики колики је простор на коме се засева жито. То долази отуда што је румунском сељаку качамак главна храна, што се од кукуруза прави ракија и што га се доста извози на страну. Њега има од две сорте : са крупним и ситтним зрнима. Последњи се нарочито производи у Молдавији а први у Влашкој. Боја је и једнога и другога жућкаста. Само се у околинама Букурешта сеје бели кукуруз који доспева врло рано. Жита има такође од две главне сорте: тврдо и меко. Прво успева много боље него друго. Оба се сеју и у јесен и у пролеће; али јесење је боље и зато се много више и извози. Најбоље Феле жита ове су: Гирка, арнаутско и банатско жито , Сандомир , Карнау и обично бело и дрвено румунско жито. Све су те Феле жита врло добре. Зрно им је тешко, тврдо и има много брашнених честица. Хектолитар румунскога жита тежак је у средњу руку 73 до 76 килограма. Средња му је цена у разним местима од 9 до 12 динара хектолитар, а кад су године добре често пада и на 8. У дунавским пристаништима цена је хектолитра од 12 до 14 динара. Ражи се мало производи у Румунији. Она се нарочито употребљава за прављење ракије. Јечма, напротив, производи се много више. Он се унотребљава за храну стоке и прављење пива. Извоз му је до скоро био готово никакав. Тек ових иоследњих година почео се прилично извозити, и то нарочито за прављење епглескога пива. Проса се производи у двојакој цељи: за храну стоке и људи. У првом случају покоси се пре него што са свим сазре, па се онда зрна омлате и кад се добро осуше са-