Otadžbina

352

РУМУНИЈА II РУМУНН

мељу. За храну људи употребљава се она само у извесним местима и ту замењује кукуруз. Овса се производи врло мало; а елда се ради само у извесним окрузима Молдавије. Конопља и лан успевају врло добро у Румунији и доста се производе. Дуван се нарочито почео обделавати ових последњих година. Каквоћа мује доста добра али је врло скуп. Обделавање винограда све се више и више шири. Они већ заузимљу простор готово од 200.000 погона. Средња количина вина која се производи годишње износи 6 до 7 милиона ведара. Иајбољи су виногради они који су по брежуљцима на подножју Карпата. Вина која дају виногради из равнице слаба су, опора и не држе се дуго. Најбоље је вино из Драгошани, Котне, Дјал-Маре и Одобешти. До пре неколико година Румунија је имала само бело вино, но сад се већ производи и црно. У опште, виногради се у Румунији раде свакојако па за то су и вина лоша. Производња зелени заузима доста знатно место у румунској земљорадњи. То долази нарочито отуда што се румунски сељак храни готово само качамаком и зелењу, коју једе или пресну или из туршије. Он пости све посте, сваку среду, сваки петак и у очи свакога празника. На тај начин он има око две ста посних дана у години. У мрсне дане једе, осем зелени, млеко и сир; а месо једе само о великим годишњим празницима. Најобичиије зелени којима се храни јесу пасуљ, грашак, боб, сочиво, лук, купус, паприка, кромпир, краставци, роткве и све остале које се у нас троше. Све те зелени производи он сам; а вароши снабдевају зелењу страни баштовани, и то већином Бугари. Воћке су у Румунији оне исте које и у нас; али их у опште има мало и доста су лоше, јер се врло рђаво негују. Шљива има по највише. Од њих се прави позната ракија цујка, која се према нашој шљивовици губи. Сушење шљива за трговину непознато је.