Otadžbina

ВАСА РЕШПЕЈ^Т

(Наставак) Кад је све то прочитао, читао је ма шта. Кад је наранио у тамниди свог миша, јер таквог је увек имао увежбана, кад се са пауком насиграо, и када му све досади, а он чита у зраку код одушке. Споменуто је како му је последњи тамничар добар био. Тај му је додавао књиге, и то саме војене историје, описе битака и стручњачке војничке књиге. Тамничар тај у свом веку сдужио је многе више ОФидире , и ђенераде, па п риликом смрти , ид како тако дошао је до тих књига, иа као стари солдат до смрти је то радо читао. Тако Решпект прочитао је десет иута књигу „Бег кМие Кпе§ уоп 8сћос1з" па и самог Клаузевица, па онда кампање различптих ратова. Знао је више, нег што би човек по његовој осорд>ивој нарави помислио, ал кад је увек намрштен па слабо говорљив, комарата правог није имао, није ни хтео имати, није ником веровао. Но кад је био у бољем друштву који више што знаду, ту би целу ноћ провео, разговарао би се, а не би задремао, на онда опет по месец дана да може не би говорио. Чује то и обрштар, а да је иначе ваљан хусар, о томе се давно уверио , особито придиком регименског вежбања. Ађутант једнако га «х>али обрштару, јер га овај једаред баш изекзаминирао, и рекао је да је Решпект од необичног калибра солдат, само да му је нарав такова, која се са