Otadžbina

румуннја и румуни

353

XV ш у М е Колики проотор заузимљу шуме у Румунији. — Каквих има дрва и кака им је каквоћа. — Неговање и сеча шума. — Увоз и извоз дрва Румунија се с правом може рачунати међу најшумовитије земље у Јевроии. Њезине шуме заузимљу 2,000.000 хектара, што износи нетину целе иовршине земље. На бреговима има правих првобитних шума које још нису ни дирнуте. Ту расту готово само јеле , борови и букве. На подножјама пак брегова и по брежуљцима расту растови, брестови, јасенови, јавори, границе, лужници и сва остала дрва којих има у нас. Каквоћа је дрвета у опште врло добра. Јака хладноћа зими а велика врућина преко лета чине теје дрво тврдо и трајашно. Али шуме су у Румуиији, као и у нас, остављене готово саме себи. Нити се пегују нити секу ио правилима шумарским. И ма да их има више него што треба за потребу земље, опет су зато дрва у варошима врло скуиа , и увоз је са стране доста знатан. Она се увозе нарочито из Буковине , а за извесна погранична места и из Србије. На страну се не извози ништа друго осем дуга, које су познате као врло добре. Растова од којих се оне праве има дивних. Они често имају по и по метра у пречнику, а високи су 10 — 12 метара. За грађу се дрва доносе већином са стране. Даске се доносе Дунавом чак из Тиролске и Штајерске. У земљи се израђује само разно дрвено посуђе, које праве цигани, (Свршиће се.) ј ^астас ]7етровић

отаџбпна 11

23