Otadžbina

ПОПА тнхомиг

385

— Ваша екселенција, ја нисам јеретик, а нисам атеиста? То ће посведочити школа и црква које су мојим трудом подигнуте и уленшане, то ће посведочити моји побожни парохијани које у цркви сваке недеље и празника поучавам! . . . А млада?.. 0 њој ћу све донде очинску бригу водити, докле се с мужем не помири или док себи другога крова или заштитника не нађе . . . Владика се окрете конзисторијскоме нотарошу, који је у једноме крају собе писао. — Јесте ли све преиисали и питања и одговоре? — Јесам, ваша екселенција!. .. — Сад нагшшите решење! . . Да се свештеник г. Тихомир осуђује на два месеца епитимије у манастиру Златици, а то је од 1 Декембра до 1 Фебр. идуће год; да му се парохија липолишка одузима и да се премешта у влашко село Сато Серман ... После тога се окрете попи и питаше га пакосно : — Јесте ли ме разумели ?. . Поиа Тихомир беше миран. — Јесам, екселенција !. . Он се поклонн па и не погледавши више у владику, изиђе из дворане...

У двору спахијскоме даје се част. У прочељу седи спахија , а до њега заузео с десне стране место онај пегави ишпап са пустаре . . . Њихово благородије наточило је својеручно себи и ишпану чашу вина. — Ова нека иде у здравље моме оштроумноме Шелингу !.. рече спахија — а остали сви прихватише са живео ! . . — Видите ли, господо, продужаваше спахија задовољно — ја све држим да ће овај мој Шелинг пронаћи неку нову локомотиву, којом ће све ове Раце у месец преселити . . . Сви су се грохотом смејали... Та досетка беше за њих јако оштроумна. — Па како те је дочекао рацки владика, ха ?.. ОТАЏВИНА II 25