Otadžbina

ЂУРАТл БРЛНКОВИЋ

389

наступида нека велика опасност. Деспоту је први посао био, да сву своју војену сиду стави на ногу рата. Свакојаки гдасови о прибдижавању турске војске без сумње су се разносили. Усред ове опште узбуђености угарска је војска ушла у градове, који су уговором означени били. Народ , који није знао за тај уговор, мисдио је да угарска војска долази само деспоту у помоћ, и пре свега да српској војсци која је чувада градове на Сави и Дунаву и Дрини даде могућност, да се прикупи ближе ка граници. Ис•тина да су Угри одмах предузели да град београдски утврђују (Сћогуа1ћ, 267; — 8ха1ау, II, 456); ади то само по себи још није узнемиравало масу парода, која је веровала да Угри долазе само као савезници; ово тим више што је угарска војска посела само горњи град, а у доњем је остао био српски гарнизон све до 1434. Уверење је оно тако по Србији прострто било да позније, кад се већ видело да Угри остају и заповедају, народу се чинидо, да су они од деспота Београд на превари узеди. Длпддвнн крдлц пише Константин у животу деспота Стевана — „ прнде кк ||4(и>скоме грлдоу (Београду) егоже л(> 1.кл()0Н) ио/г.тк ск мнромк, 11(к'Ест(кАкнккшем1> се Нсманлнтк рл дн." Ова страва од Турака веома је одакшада извршење онога чланка угарско-српског уговора који се тицао градова. Али се неочекиваним начином истакда једна непридика, која је у крајним својим последицама постада Фатална за српско-угарску алијанцију. ч Еао што смо видели, међу градовима српским којеје ваљало предати угарској војсци, био је и Годубац. У њему је управљао у оно доба некаки војвода Јеремија. Кад је овоме стигла заповест од деспота да Угрима град преда, <он је просто одрекао послушност. Кажу да је Јеремија, добивши онаку заповест, најпре питао деспота, ко ће њему 1 Брокијер је још у 1433 нашао у дољем граду Србе.