Otadžbina

ТЈУРАЋ БРЛНКОВИЂ

— Јеремији — да плати оно што му је дуговао био иокојни деспот Стеван, и за који му је дуг дат био Голубац и приход од трга годубачког?! Деспот је упутио Јеремију на новог господара од Голупца, краља Жигмунда. Жигмундо, којије целог свог века непрекидно био у новчаним нуждама, свагда и од свакога. тражио новаца на зајам а никада и никоме дуг свој не плаћао, није хтео ни овде да одступа од својих Финанцијских навика. На кратко, кажу да је Јеремија нашавшк да нит деснот нити краљ хоће да му плате дуг, послао поклисаре најближем турском паши, иа и себе и град Голубац предао султану. 1 Врло нам мучно долази кад наиђемо, да важније људе у нашој прошлости по некад тако ниске побуде наводе на дела, која нису ништа мање него издајство према отаџбини. Али према ондашњим приликама опште и политичке образованости, и ирема ономе црвеноме концу у нашем народном карактеру, који се провлачи кроз све векове наше историје и који би се могао назвати инатсгво, — не само да је могућпо, него је и врло вероватно да је чисти новчани интерес и инат определио Јеремију да град Турцима нреда. Наравно да је могућно да С У Т У суделовали још и какви мотиви иолитичке нрироде, о којима за сада .још ништа ближе не знамо. На сваки начин с јесени године 1427 Турци су већ били у Голупцу. Жигмундо је дошао био с војском на спрам Голупца, но како је већ нозно било за војене операције то је наредио да се на град Голубац само пази и да се према њему на угарској обали Дунава подигну утврђења. Тако је те године подигнута тврдињица Ласловар, од које се остаци и данас према Голупцу виде. Турци су се до почетка 1428 ограничавали само на спреме и само мотрили на оно што бива у Србији. Султан је до тога доба и сувише био у послу у Еараманији. Али Кћ дкто 6937 мкрже се 6|>ешн од Голвкцк н длде ее 'Гкркош. н нденише Крлниуеко — Пош.стк от кнтна н џдрсткн,*, Гласн. X, 215. 0 новоду Јерејиијином постунку. Еп§е1 372. —