Otadžbina

> БЕОГРАД О

1и"ИА СЕ1_0 VIС ВАСА РЕШПЕ^Т

(НаставАк) Долази један другом иа вино, па се теше. Деиикода теши чика Игњу: „Видиш, вели, и ја сам био хусар, па још и на робији, па још сам ту, поштен човек." Деникола је у Фурији убио човека ни сам не знајући из какве накане, и би осуђен на млого година робије! Кад чика Игња" дође к њему, а он изнесе вина. Чика Игња пије из чаше, а Деникола из зеленог бокала од две оке; тај бокалјејош од његовог оца остао, на њему је изрезано: „81ерћапи8 с1е №ко1а поћШз, аппо 1804." Када се Деникола разузури, а он нагегне богсал, па опда узме стару кустуру и на сокаку пред кућом сече дуд, псује, а деца све бегају испред њега. Кад оиет код Игње Решпекта дође Деникола, онда се тек започне важан разговор како је било некада и како је сада. „Какав је сад магистрат, а какав је био некада, вели чика Игња, пегда су били сенатори као јунаци, ишли су у седнице у оперваженој долами, са самур калпаком, па златан појас, тако као што се још наши стари на контраа>ама нацртани виде; а сада, вели, носе фрак, калаијсан шешир, ноге као забодене две тачке, прави шнајдери. Па какви су опда судови били строги. Тако иочупале се две жеиске, и једна оној другој витицу из главе ишчупала, и процес није дуго трајао, ни три дана, иа какова праведна, строга осуда. Будући су обадве криве биле, досуОгаџбииа и. 1