Otadžbina

ЂУРАТЈ БРАНКОВИЋ

399

вају, а еоји су „гости" и нису се забаштинили, тима да је на вољу; — ако се дубровачка лађа разбије где у водама деспотовим, добра са ње да се врате онима чија су као што је било и иод дарем Стеваном и кнезом Лазарем; — сланице и тргови поморски да буду где и пре, свакоме да је слободно поћи у Дубровник; — ако се сваде Дубровч&ни међу собом у држави деспотовој, да им суди „конзул дубровачки" и његове судије, и ови да имају право свезати и затворити Дубровчанина, који на њихову пресуду не присгане, и да га држе у затвору, док год ие плати; а у то српски кеФалија ни владалад ништа да се не меша; — имање Дубровчанина који у Србији умре да буде онога коме он на самрти остави, а имање да буде дубровачко дл у,л то^н не нмд иослл нн госнодистко мн нн шефадид господћствА мн нн 11М1, кто вк ^емлн господксткл мн"; да никоме не буде посионога дара нит' узећа без његове воље; преузма да не буде; — ако би дошло до раскида пријатељских одношаја међу Дубровником и деспотом, трговцима ће се дубровачким дати рок од шест месеца да са својим имањем из десиотове државе изађу; — на послетку деспот им даје и једну слободштину, о којој није било речи у хрисовуљи деспота Стевана, и то да нђст 1. о \-Длке на Доукрокулннну нн од когл. Хрисовуљу је ову Ђурађ потписао у Некудиму. На њојзи су као сведоци иотиисани: војвода Радослав, челник Радич, протовистијар Богдан и логоФет Воихна, — четири човека, којих имена заслужују да дођу до иотомства, јер су стојали на крми државне управе у времену бурном и тегобном.

Шаставиће се.)

1 Види. Мопитепи 8егМса