Otadžbina

КНЕЗ МИЛОШ

401

Турака ево — шта се камешш? Први кмет Ја маћп више нн стоие не ћу. Молер (Сељацима) Ајдете, браћо, Турцн се крећу. II Иагло долази гомила људи, окепа и дече. Дете (притр?и ирвом кмету) Је л, стрпче, кажи, молнмте—реци Јеси лн мога оца видео? Први кмет Не илачи, снне, отац тп је жив Прпчекај мало брзо ће ти доћ. Дете (Обзире се за тим отрчи) Ој, бабо, где сп, зар ме не чујеш? (Оде) Жена (првом кмету) А виде л, брате, мога Живана? Први кмет Небрин се, снахо, Живан доћнће, Бојазан ова брзо проћн ће. Милостив је Бог III Један сељак дотрчи Први кмет Шта је— говорп — јесу лп Турци? Сељак (народу) Станите, браћо, куда бегате? Турци нас не ће ноћас гонити. Жена 0. Бог те чуо, добри јуначе! Сељак Са ону страну брега погледај Осташе Турци — ту ће ноћити. Молер (Јетко првом кмету) Шта човек велп само послушај. (народу) ОтАЏБИНА II

Турска је спла земљу згазила, Наде већ нема за брз избављај. Први кмет Док главе траје ја ти не бегам Нитн ћу поћи трагом злосретнпм Војво-да наших — срам пх нобно. Парод у вици: Издајнце гадне — изелице гладне, Кукавице јадне. Први кмет Репови мншји, погпн'о им траг, Ал освета — суза — пародна ће стићи У гроб да се крнју, не ће се скрнти. Молер (првом кмету показује руком) Погледај, брате, оно војска је л? Сељак Што с брега слази? Биће вере ми. (стане и гледа) Јест сплна војска, куда ћемо сад? (усплахирено погледа на све стране) IV С иротивие стр ане долази сељак—весело Сељак Ево нам војске, ево војводе, Нек Турчпн дође сад у походе. Молер (пакосно — народу) Не веруј, роде, у луде жеље; Еакова војска, какав војвода? Ни манит не ће о том зборнти Турака ето (Народ се комеша — ) V Лазар Мутаи дође с пеколико оружаних сељака Мутаи Куда сте нагли, откуд такав страх? Војвода Милош с војском долази, Шта Турчин може поред живих нас? Молер (иароду) Не веруј ником, то је нсећи глас

26