Otadžbina

402

КНЕЗ милош

Што режи, чујеш — та колац ми дај Удардем једним да поништим траг Невере клете. (обзире се) Отровне зубе — језик лажљиви Да скрхам, да нас више не трује. Мутаи За свађу време нпје удесно, Говору моме немој вероват, Ал погле тамо (Повазује му руком) војску видиш ли?. Молер (Не окреће главе — народу говори) Ето вам чамца —• децу сместпте Што нливат може, нека заплива По мутној реци — валом крвавим. (Молер скочи у чамад, за аим жене и деца) Учиннх моје — нек вас брани Бог. Мутап Не треба нама благослова твог. (Чамац отисну од обаде) VI Мутаи (Народу) То нису Турци, браћа рођена У помоћ хите С иоља вика: Ево Турака (Забуна, у вици чују се гласови) Авај, роде мој — мајко моја Децо драга — што стојиш, брате — помози. (Народ бежи на све стране) Мутаи. (Ухвати једног еељака за руку) Та стани мало, само послушај! Сељак (Отима се од Мутапа) Пусти ме, брате — видиш невољу Зубма ћу руку на мах прегристи. (Отргне се од Мутапа и оде, Мутап за њим изађе) VII Жена улази и звера. Носи дете на рукама.

Жена Ох дете моје, на турском ножу Да мајка гледа — не, никада, не(Пољуби дете па баци у воду. Кроз плач говори) Ал моје — дете — јединче моје Зар да преживн срце мајчино? У гробу хладном, у мутној реци,. Мајка ће твоја с тобом трунути.. (Скочи у воду) VIII Милоги, Јовап, Јеврем, С неколико оружаних сељака. Милош (Јеврему) Престрављен народ с обале скаче Погледај — ено — брзо — нотеци (Јеврем оде с неколико људи) Глас с иоља Турцп већ секу— већ нас стигоше. (Народ бежи) Милош (стане пред њих) Ни стопе даље — ни крока впше Кад мене овде мртвог видите Бежите тада Куд памет водп а ноге носе, (Јовану) Коњпца твоја нека похита, Навалу турску брзо потисни. (Јован оде) IX Мелептије архимандрпт долази нагло■ Мслентије Чух неко рече: Милош је већ ту, (Ногледа на војводе) Јест он је — он је — добро дошао (Цриђе и пољуби се с Милошем) Твоја је мишца сад народу спас» Утоли, брате, сиротињи плач, Помози роду — платиће ти Бог Милош Не брини се, оче, спасени сте сви. Мелентије У твојој руци народ впди лека За јаде своје — своје душе бол-