Otadžbina

404

КНЕЗ милош

Но ноћп путе осветлнше нам. Што гледаш овде спротињу ту, Из нашег краја Турцн погнаше. Милош Хвала и теби а и дружпнн, Што ннсте крвцу своју зкалили, Већ сте је бујном реком пролили, Те преко ове реке крваве Освете турске није цреш'о нож. (Војводама) За ову. чед.ад што је гледате Дужност је наша да се бринемо. Нек свакн себи узме спроче, Снћушну децу менп оставте. Добрача Мојој сам баби баш се зарек'о, Кад у бој пођох, да ћу довестп Кадуну младу, нек је нослужн, Стара је, слаба, треба помоћн. (Милошу) Ал ти што рече то је боље још. Некрст би моју кућу огуб'о (Смиљи) Тн ћеш ми, кћерп, бити потпора, Кад умрем и ја и баба моја Иек суза твоја На гробу нашем бусен залпје, То је што тражим, од сад снмн кћн. (Смиља пољуби Добрачу у руку) Милош (Војво/.ама) Сместпте народ, умораи је он, Што нмахране — иоделнтес њим. (Рајићу) А кад се народ мало одмори, Тн одмах пођи часа не часи Одведи народ у свој завичај. Добрача (Рлјићу) Нек је аманет и моја ти кћн. Кад дома дођеш ■— бабу поздрави Нек чува чедо божје љубави Што нам га даде милостнвн Бог Да нашу стару снагу одморп. (Смиља га иољуби у руку. Народ оде.) Милош (Рајићу на страни) Кад дома стигнеш и чељад сместнш, Одмах се креии свуд по народу;. Слушај му збора — добро разбнрај, Јел боја жудан, ил је еустао, Са борбе дуге, с боја јуначког. Ако то видиш, а ти светуј га Нека се узда, нека не клоне, У народном духу, народни је спас. РајиК Све ћу учпнит што ми рекосте. (Иоздрави се с војводама и оде). XIV Милош (Забринуто хода) Гласника нема Добрача Нема, војводо. ДринчиИ У иуту можда већ је иогин'о А ми на њега очн уирли! Јован Не треба ништа више чекати, Ако за борбу нисмо ирииравни За смрт смо снремни — сваки насртај Што гробу води — добро дошао. Зар више вредп жпвот овакав Нег један Фншек — тане оловно? Милош (Јеврему) Јевреме, ти си иешто забрииут. Ј еврем Јована слушам шта сад говорп. Јован Та за што брпнепг, буди весео. Помисли само, себе запитај: Слобода срнска је.л увели цвет, Је л то што рекох, лако ј' наћи лек. Са крвљу треба тај залнти цвет Да живи, траје, да се развије. Мслентије Та лакше, браћо, мудар договор Смањити може и највећа зла. И спора нога достићи ће цел,