Otadžbina

К11ЕЗ МИДОШ

405

Кад сваки корак иамет унравн. 8ар да се иросле и каи последва Што крви има још у грудпма? Јован (Мелентију) Није о књнзи, о боју је реч, А у том мало разбираш сс ти. Ја рекох, оче : нек се просне крв И нск се смеша с прахом грехова Што нх је до сад починио Срб. Од тог ће блата потомство иаше На нашем гробу дићи сноменик. А јесмо л, оче, бољег вреднији? Милош Оставн прошлост, не сиомнњп њу. Будућност мора бити светлпја, Ове су груди тек куиа крвн, Ал ја ћу битн међ вамп први Што ћу је иросут да њом обојпм То тамно небо — црне облаке Што наше дане сада застире. ДринчиК Од нашнх ножа, оштрих сабаља Новог жнвота светлост сннуће. Јовст Нешто ка тутњи Добрача Гласник се враћа. ДринчиА (Слегао земљи па нрислушкује) Баш он је, он је, све се јаче чује По трку коња нознао бих ја. Јеврем На добру коњу стићи је мог'о. ДринчиК Зоромје нош'о— ионоћ је сада. Добрача Први су петли давно невали — Мпнула ноноћ •— скоро свануће. ДринчиК Та он је, браћо — већ нам долази Јаснн су гласи — нису иотмули Коппта оштрих ждрала његова.

Ј еврем (Загледа се) Кроз црнн вео ноћи студене, Као да видим коња номамна. (Сви гледају на сграну чује се баг коњски, за тим иешице улази) ХУ. Гласник Ј еврем. Добро нам дош'о — брзо говори У срећи нро!)е као треиут век У злу је тренут више иег и век. Какове гласе нама доноспш? Гласник (Уморно) Зле — Београд изгубљеи. Добрача Е, за такав глас не заслужи част Гласник (Милошу) Војвода, јуче заузет је град, Пропало све је, све је доцне сад. Јован Играчка срећс а ннкакав јад. Мелентије Шта ћемо , војвода, куда ћемо сад? Јован Не брин се, оче, кад је већ тако Турчину нек је нрост Београд. Милош Још снага Срба ннје сломљена. Ти трошни, браћо, градски зидовн Нису ни до сад били штитови Слободе срнске — њених синова. ДринчиК На твој тек само ми чекамо миг, Душмапском крвљу да сперемо жиг Несреће наше. Милош И тога биће, није далеко Жуђено доба свете освете. До сад сте били само ослонац Надања мојих — мојих намера