Otadžbina

406

КНЕЗ МИЛОШ

Од сада будитс Осветниди Нек је проста крв што је дроелете. Нек ТурЧин само проиншти ка дрв У корн греха ког освете нлам Сажиже, гори, Нек надне тај стрв Што кужи ваздух, што жуч нросипље На гробље свето — нашнх предака Што скврнн повој наше нејачп! (Чује се иуцањ пушке Милош војводама) ' Останте овде да се нађете, Мншца ће ваша бити потребна Да штити, бранн сиротпњску груд. (Милош оде с неколицином људи.) XVI Јован (прислушкује) Нпкаква гласа више не чујем С неиажње ваљда ороз окинут На стражп ко је? Јеврем Мутап с дружнном. Јовсш Он кад је само, немој бринути. Добрача И пушци, браћо, досадан је мир. Јован Па зеват поче, мислиш, Добрача. Јеврем Стражар задрем'о, умор свлад'о га Са веља труда мишца клонула. Јован Послс оваких страшнпх иокоља, Као што беху код Засавице, И вечност сама биће малена Да нашу ломну снагу одмори. ДринчиК Колко се дана љуто борисмо , Толнко рана свакн понесе. Јован Шеснаест дана бисмо бојеве

Дању и ноћу све без одмора, Колико крвп само пролисмо Сва крвца српска да се улпла У ове реке мутно корито, Врхове би крајње прелила На ивици речног корнта. Јеврем Тај бојак беше за нас кланнца, Али на њему баш и дигосмо Трајашан сномен — спомен вечнтн За наша позна, даљна колена. Добрача Многој је мајци нада срушена У томе боју у гроб ледени, Многојје сејн, многој невестп За навек данак овде смркиуо. ДринчиК Ни Турци не ће бојак славити, Нп ведром мисли, иесмом веселом. Ево Мутапа где нам долази. ХУН Мутаи Чуо сам иупгку Јован Из мишје ругге вук не нзлази. Манп се тога, игра дечија. Ти нешто хтеде, (Дринчићу) брате, казати. ДринчиК Хтедох вам рећи, сад да продужим. Много сам до сад боја видео Ал вака боја, браћо, никада И сада јоште као да чујем Рањене браће смртне гласове. У дуппг мојој разлама се још Шкргут и писка бола очајног Добрача И јесте тако ко што велиш ти. А јесте л видли нашег Јована Како се главом својом понгра ? Јован Е да вам кажем и ту моју коб.