Otadžbina

408

КНЕЗ милош

XIX Молер огрнут гуњем изалази на обалу. Молер Вихори бола, што су п теби Слеме са твоје куће разнели , И мене гоне овој обалн. Мутап Изгледаш нешто мало чудноват (Купе се око њега и загледа.ју га) Синоћ га вндех баш на обали. Молер (Звера) У ноћи можда ја сам иомео? Добрача Шта тражиш, рецп, па ћеш видети. Молер Обалн торе чун сам притер'о И изаћ хтедох, али иушке јек Не даде ближе, срећом измакох. Мутаи (Дринчићу) Увода није — друга утвора. Јован Са тебе дакле Фишек похарчен? Молер Кад живот оста, слава господу. Ј еврем Ти по ноћп овој кога тражиш ? Молер Је л ово војска вође Милоша? Журнп ме посли к њему гањају. Кажи ми где је? — морам хитати. Милош (Изађе преда њ) Не труди ногу, (загдеда се) брате Молере. (Пољубе се) Давно се нисмо богме видели, Какво те добро мени доводи? Молер Ово су дани јадни, суморни,

Мало је добра а зла сувпше. (за себе) Овде је дакле, још пма наде. Из мреже што сам за н> већ исплео Да крила има не ће утећп. Милош Од куда тако, је л из Немачке ? Шта браћа раде, виде л иам јаде, Одмор' се, седп, па намиспричај. Молер Не могу, хитпм, па мој иовратак Многе су очп, с оне обале, Погледе своје жудно упрли. Ево тн књпге нека говорн. (Преда писмо Милошу) Књигу ти шаље Јаков војвода. Милош (Димитрију писару) Де, ћато, књигу ову прочитај, Да видпм шта ми књига беседи. (Димктрије седне код сагре, све војводе поседају око дега) Димитрије (чита) Да сн ми здраво, брате Милоше, И свп уз тебе што су соколи. Јован Добро је поч'о, Добрача, — чим ће свршити? Димитрије (продужава) Кроз маглу мојих мисли очајних Сузне ми очи на те гледају. Видим и тебе, твоју дружнну, Ко кршне стене где се с.валима Крваве реке снажно борите, Ал заман борба, заман просппљеш Јуначких грудп драгоцену крв. Молер И штета веља — непокајнн грех, Ако још једну капљу источиш Из врелпх груди мученичку крв. Јован (Војводама) Среднна зла је, да вндпмо крај. Чптај Димитрије (чита) Ни стопе земље у свој Србији