Otadžbina

КНЕЗ мплош

409

Не оста чнсхо, да је не згази Копита турских товних хатова. Што се за девет дугих година Јуначком снагом браће подигло, То је тренутак кобан срушио. И где су негда гласи всселн Српске јунаке иесмом славили, Тамо се сада јаук подиже Рањених груди — бола самртног. Тн ниси степа, н да сн стена И тврђи но челнк и најтврђа твар, Подлећи мораш, неравиа је моћ. А време иде, осветит ваља Поруге срампе нанесенн жиг. Раенустп војску — нека се скрпје, До бољих дана пека трни зло. Молер Баш добро збори — нема замерке Послушај савет — најбоље је то. У вако доба глава манита 0 боју може само сневати, Буде л живота и боја бнће , А мртвој глави у боју кад падне Шта вредп слава и сав љени сјај? (Војводе се међу собом разговарају) Лешпие труле — задах окужан Не мож окадит вонад ружичан. Ј ован Е госту не сме бити замерке, А то да ниси, бнх ти казао. Милош Јоване, мани говор такови! Шта даље вели Димитрије И тебе зове — тебе светује Да народ земљу твоју оставнш. Милош Не иште много ха, ха, ха Смејте се браћо, та смејем се ја! (Јован узме писмо од Димитрија, разгдеда га и окреће) Јован Да мп је нрич'о и рођени брат Не бих ни брату веровао мом Да би иа листу овом мајушном Толико бруке, толико зала Малена хрпа — речи казала.

Милош (Војводама) Смех је мој био сав мој одговор. Ал сада, браћо, и вн реците, Нек се н ваше чује -душе јек. У кобно доба савет је добар Човеку увек нонајбољи лек. Ј еврем Ово је само доколичан збор. Мутаи Тешко је рећн што осећа груд. Молер Та свс је заман, све јс узалуд. Што Јаков вели, то је најбоље, Богу ће сваки љуто згрешити, Ко мудре главе не послуша глас. Ј еврем Шта мислиш да је понајбоље сад, Ти тек одлучи — пристаћемо сви. Јован Само нек буде што мање збора. ДринчиК На што нам говор, ми хоћемо рад, Сви Место речн рад, рад сад и свакад. Милош Чуо С11 ,ето, браће договор, И .ја ти немам ништа више рећ. Јакову кажи да је додне већ Послао мени своју поруку. Сви Своју поруку, своју поругу. (Граја, војводе се гњевно међу собом разговарају) Молеу (за себе) Слаба је нада, уснех је сумњпв. Ал моју мис'о не потире реч. Страшљива рука змије нехвата... Ако не могу сломит Милоша Са мојомснагом мојпм лукавством, У злу је ђаво најверннји друг, С њнм ћу се братит да дохватим дел. (Мисли)