Otadžbina

410

КНЕЗ милош

Милош да живи — он да остане Да буде глава овог народа, Домис'о сама како страшна је (гњевно) Присојке љуте отровне гује, У хладном крнлу, што спавате сад Недара вашнх отров ми дајте Да сваку грудву земље овлажим, Куда ће стати нога Милоша. Нека га самрт свуда сусрета, Пошао Богу или ђаво/у. Све ми је једно, ја тражим смрт Смрт, велим, само — Милошеву смрт (Гласно војводама) Е даје среће да свн тако мисле Л с ону страну наше војводе, Не би се вако к'о ио гробљу сен По овој ноћи пребпјао ја. — Војводе наше што тамо стоје Што свакн тренутак са страхом броје Не мнсле тако — еј њина мнсо Ал шта да зборим? Јаков је нспис'о Чемером бола свак осећај свој. Милош Молере, брате, браћу поздрави, И реци: да им баш за сваку реч Стотнне хвала братскнх шаљемо. То нам Бог дао — то им дајемо И јоште (вај носн отпоздрав: Готовн да смо, да смо спремљенн Да се борпмо, да се моримо На пољу части, слободе, вере, Само дасе скпне, само да се спере, С образа нашег пздајннчки жиг. Јован (За.једљиво Молеру) Кад пушка пукне, када плане бој У сремском риту, тп ћеш слушати Јунаштва нашег нови славопој. (Окрене се дружини) Шта Молер мари — њему добро је, Та рпт је царев за њега дражи Нег поља бојна свога оташтва. Молер Ја мислим да је потребан вам мир. За нову борбу нисте снремљени.

Ножева ваших затупљен је рез У дуги бојеви Јован У добу рада ладолежа мир Подлој тек душп жуђени је пнр. Молер (за себе) У срцу моме за ваше нмс Пакости трајне разгоресте луч; С тнм сјајем ја ћу моћи осветлит Дубнцу ваших жеља витешких. (Гласно) Е, кад је тако ја идем одмах. Да Бог да, браћо, брзо с' видели. (оде). Јован Са бољом жељом, на бољем месту. XX Милош Чулн сте иоздрав наншх војвода, Ко пође трагом њцних савета Нек му је просто Ја нанред хоћу, ја напред морам У крв смо мало загазили ми. Врхове оннх планнна даљннх (Показује рукол на Цер) Кад крвљу нашом овлажимо све, Биће тад мпра — а све дотле рат. Ја не ћу друга збора да слушам — Зборио п то ма рођенп брат. Мутаи Ал само да је више времена Јован Доста је, браћо, до сад семена У земљу пало — свс ће поннћц — Донеће нлода, ал за то треба Трупином нашом њиву гојиги, А знојем мишце усев залити. Јеврем Што се сад не да, што се не може Постићи вољом добром и крепком, То ћемо доконат кад настану дни Пролећа повог Милош Добро говориш Пролеће није недогледан рок.