Otadžbina

КНЕЗ МИЛОШ

412 Глас с воде Ој, јуначе, ој Потеди брзо твоме војводн , Реци нек дође амо обали. Ј ован По гласу н ту тпцу познајем Из ког је гњезда, лерја каквог је, Крвца се у н>е већ заледила, Обали нагаој чим је прнснела. Дх^инчиК (Приђе обали) Та лакше, брате, немој итати. Глас с воде Зар јоштечекаш, шта се каменнш? Војвода Јаков зове Мплоша. Јован Ако је Јаков жељан Милоша, Прптерај амо чамац обали Да се познамо, да се видимо. Ако се живих Турака илаши Војвода Јаков — мртвих нетреба. Овде су самн соколи напш. Турака до сад све гато стигосмо Ми смо их у џенет давно нослали Да спреме конак Скопљаку паши. Изађн, брате, да се здравимо К'о браћа, знанци, као иријанн. Та вода, знадеш, неверан је друг. — Србија цела ваљда је шира Но ускп чамац брата Јакова. XXII Молер и Јаков војвода Ј аков Помаже Бог, је л Милош овде? Милош (Стаие пред а њ) Милога је овдп ал Јаков где је? Ј аков Не кори сада — нећу укора. Јован (Дринчићу) Види се, брате, да је старији, Чујеш лп како сада говорн.

Милош Ти мене тражнш, је ли војвода ? Ево ме сада. Јаков (Набусито) Што нисн и ти с браћом прешао? Милош Чудно ме питага Јован Курјачпм трагом орли не лете. Јаков Воља је моја да престане бој. Добрача Доцне си стиг'о пријатељу мој, Узаман жеља Јаков Ни речи више, Ил ћеш мн ножу отупитн рез. Знадега лн ко сам , знага ли Јакова ? Јован Јакова знамо — старог војводу. Он је — гата бегае — номози рећи (Мутаиу) Мутаи Чувен Фрајкорац силна ћесара. Јован И за те своје веље услуге, Место јуначког самур калнака, Чело му кнтп златна качкета. И то је боље него чалма јел? Па теби да вн'га баш п приличи. Колко си чувен, колко си виђен .Није ни чудо Јаков Манита главо, твојим језиком С бедара мојих сабљу потрзаш. Јован Какова сабља, шта је помињеш? Зар својом ругом дичнтп се знаш? Милош Манте се, браћо, збора такова, Долпчан ннје мудрог човека.