Otadžbina

КНЕЗ МИЛОШ

413

Јован Милоше, брате, још једну само. Милош Говора доста, доста прекора(Јоиан оде на страну) ДринчиК Многу је крупну Јаков кгСзао, Језпком својим баш нас задужи. На гато нам прекор, иа што савети? И то од кога? Зар од Јакова? Којп је браћу своју издао, Побего у свет, иа сад долеће К'о гавран на смрад тру.је лешине Ал мп смо живи — погледај ирса (Раздере јелев) И врело срце — живот је још ту. Или сн дошо на погреб, кажи, Да твојом сузом гроб нам овлажиш ? Јаков (Бдаже — Милошу) Још нада наша није пропала Ал шта ћу много да ти говорим? Ти знадеш добро узрок несреће И твоје, моје, опште невоље Ал доба није сад за разговор. Отпусти људе, немој грешити. Молвјз Немој у нова да загазиш зла, Јер свака капља крви просуте Што сада каие с борбе манпте 'Гражиће некад за се освету. Милоги Ја нисам никог за се задрж'о, Та сви су, гледај, сада слободни Ка' тице одмах могу прнутп Куда им срце сад управи лет. ДринчиК Не сила каква — љубав је само Једина веза што нас веже све оа нашег вођу, нашег Милоша. Јаков И мога збора почујте, браћо. Јача је сила што Србију стеже Ио т1тто је груди одушевљен дух. (Милошу)

Попусти и тп, веља је сила, Да с маае бола прекужимо зло Трпетп ваља, краљевн силни Србију не ће напустити злу. Добрача Док њина помоћ не стпгне нама, Ми ћемо овде на огњишту свом Очева нагаих да чувамо гроб. Јаков За нас се брпну седам краљева. Шта Турчин може сили таковој? Ал ово време нпје сад за рат; Кад буде знаћеш, све ће војводе Са јачом снагом доћп са мном тад. Расиусти војску, ја те светуј«, Па ајде са мном — браћа те зову. Милош Све ми је свето тлто видиш овде Што даје земља мојих отаца У земљи овој и го бтг и наг Са срећом дане моје провео, И душа не би ни кад желела Злато и свилу, разметљиви сјај, Што пружа рука гадне невере. С огњишта мога огорелн пањ Души је мио и с њим не могу Без бола да се кад год растанем. Јаков Чу ли шта рекох ти ме не слушаш, Ћесар ће нама помоћ послатц. Милош Шта мисли ћесар с крал>евн силни Ја ништа не знам, а и шта бп с тим ? Ја једно знадем, за једно бринем, Да земљу чувам, да свој браним праг. Добрача (Јакову) Одбегле наше војводе нека С краљеви силни воде разговор, Ми ћемо само пушке држати. Вама је ћесар мапте спремио Да му на чибук ватру пружате, И то је част и то је сласт, Ал за ме боље турске чибуке Да овде палнм врелим оловом.—