Otadžbina

КНЕЗ милош

415

Ј аков Да те иозовем, дужност ми беше А кад је тако — с Богом, Милоше (пође) Милош Послушај, брате, немој Јакове У кобном часу земљу остављат, Остани овде, преклињем те ја. Па буди опет што си и био, Животом нашпм располажи ти, Твоја је мишда потребна нама II твоја иамет, твога духа моћ. Сузом и нпском кунсм те сада Све оне деде, чији очеви За славу рода до сад гинуше. Слободом српском кунем те ево (Та њен си увек ти браннч био;) II светим гробљем јуначких Срба Што су у боју до сад гинули 8а српско име и за слободу, Ох не дај, брате, да се понове Прошлости наше дани крвави. Ј аков Што рекох једном, не ћу порећиМилоги Је л збиља тако као што рече? Са моје стране просто нека је. Још један само имам аманет То ћу те молит да ме послушаш (Скине сабљу) Ово је сабља што ти сад пружам Милана мога брата рођеног, Она је бпла сведок славе наше, А сад су кобни настуиили дани. Спомен би само будила горак Прошлостп наше, а ја сам ти рад Да сваку везу, што би ми од сад Везала мисли за минули сјај, Једном за свагда срушим, прекинем. Понеси собом спомен овај драг Па Рпсти подај снновду моме, То му је благо од оца све. (Преда Јеврему сабљу) Ј аков Зашто је дајеш — Риста је још млад, Задрж је себи —

Милош Мени не треба. Јеврем Да народ стече себи слободу, За то се тражи и дух а и свест, А гвожђе само савезинк је лош. Добрача Та док је људи, бнће гвожђа још, Марко ће увек наћи Новака Да скује сабљу што расеца кам. Јаков Што знадох, браћо, то и рекох вам Милоше с Богом, с Богом јунаци. (Оде) Молер Кајања биће н суза биће, Ал позно, браћо, видићете то, Добрача Како су срца одвећ жалосна? Молер (За себе) Ако је анђ'о среће ми прн'о Још ђаво живи — жив је Сулејман, А теби — теби — Мплоше Скоро ће црни осванути дан. ХХШ Милош Јесте ли спремни, да се нолази? Ј еврем Све је готово Милош Кратак нам је пут. Јер мета наша није далеко На ивици гроба када стојимо Један је само корак потребан, Па или да се у гроб срушимо, Ил преко гроба учиннмо скок. Ал наду, браћо, губит не смемо, Нада је живот — нада нам је све. Па ако једном и ми паднемо, И бусен гроба ако удари