Otadžbina

418

ДЕМОКРАЦИЈА

ново гмтање у науди покрене , онда ваља много времена да прође, ваља многа научна снага да се утроши, много да се истражује и расправља, док се најзад дође до неких утврђених резултата. Пре свега кад се покрене питање о одношају између државе и друштва, онда понајпре ваља бити на чисто са самим аојмом тих облика људске заједнице, за чији се одношај пита. Ваља дакде нре свега имати тачну и утврђену одредбу о томе : шта је држава? шта је друштво ? Па онда тек испитивати и одређивати како стоје и како се односе једно према другоме. Али кад још ни сами ти појмови нису на чисто изведени и утврђени, онда како може бити сагласности у даљем испитиваљу и крајњим резултатима? Ми смо већ у течају ове расправе на једном месту напоменули , како се државна наука до данашњега дана одликује великом, шареном разноликошћу у својој деФиницији саме државе. 0 тој деФиницији потпуно важи оно, што 1е познати Француски писац Бастија у почетку једнога свога сгшса о државп казао: „Ја бих желео , да се распише награда, не од нет стотина Франака, но од једнога милијуна, са крстовима п орденима, у корист ономе ? који би дао добру просту и разумљиву деФиницију о тој речи: држава". И Бастија у томе има право. Међу тим сва мука око те деФиниције састоји се по нашем мишљењу поглавито у томе, што велика већина тшсаца није ни данас још дошла до тога увиђења, да ми не можемо ни склопити неки неароменљиви теоријски појам о држави , но да ми можемо о њој себи образовати само пеки појам историјски. И у томе се баш прво и пре свега разликује држава од друштва. Докле је друштво као такво нешто природно и нужно, дотле је држава нешто, што је исторцјски иостало, што може и друкчије бити, што се може бесконачно мењати као и многе друге историјс.ке појаве. Даје држава доиста историјски нродукт, историјска појава,то данасвећнико не може порећи. Данашње стање свију држава оснива се на некој прошлости , у којој имају свој корен све њене