Otadžbina

27*

ДЕМОКРАДПЈА

419

уетанове, које су пре друкчије биле но што су данас, а неке од њих у неко доба нису још никако ни постојале. Па шта је онда та држава, кад она у сваком одсеку времена друкчија бива ? И те се промене свуда налазе, оне су битно скопчане са државом, оне сачиаавају један од најглавнијих предмета свију покрета у држави. Нема дакле никакве сумње , да је то историјско развиЛе суштине саме државе, да се ова без аега не може ни замислити, као што она без тога развића никако и нигде не постоји. При данашњем стању опште образованости није више ни могућно, да се историја у државној науци са свим игнорише, она се ма у колико мора узети у обзир. Толико је историјска школа свакојако успела. Али доктрина, државна метаФизика своје негдашње господарство ипак још не ће да напусти, она дакле историју сматра само тек као нешто споредно, као пришивак, на кога се мимогред и покашто обраћа пажња, али при свем томе држава као таква, држава ио себи („ап бГсћ") стоји изнад и ван историје, те јој отуда долазе само по неки упливи и учинди. Али напротив, држава је баш сама по себи дело, нродукт историје и она се не може разумети, док се дубље не загледа у ту историјску радионицу и не проуче оне силе, које су државу образовале. Ми дакле на основу свега , што сада о историјском карактеру државе казасмо, опет понављамо да је то прави и главни узрок , за што су до данас тако веома различне , међу собом супротне , а осим тога и већином погрешне, једностране или тавне деФиниције о држави у науци искршавале и за што ће према досадашњем владајућем методу и одсада све једнако тако бити. К. Франц казао је у томе обзиру веома основано: „јер се још једнако права деФиниција тражи, и никад сене ће наћи". А то је исто и други један новији писац 1 са свим отворено и искрено признао. Можда ће неком ово наше мишљење о држави и о

1 Е. 1'еисће, 6езсМсћ4е и. ОевсШсћ^зећгеЉип® ипвегег 2еИ (ХЈеЈриЈј«' 136-5.) стр. 214.