Otadžbina

420

ДЕМОКРАЦИЈА

њеној одредби изгледати чудно, погрешно, неосновано; признајемо, да је оно противно оним појмовима и ономе схватању, које већином још једнако у вдадајућој теорији о држави ностоји, оно је дакле свакојако нека научна јерес, која се усуђује да сумња и не верује у основаност и непогрешност оних деФиниција о држави, које поставише нризнати велики умови и ауторитети у државној науди. Али како да верујемо у основаност тих деФиниција , кад оне саме једна другу непрестано побијају? Која је дакле међу њима права и истинита ? Јесмо ли ми криви томе, што Кант и толики његови следбеници у томе обзиру државу начинише једино аравном установом, којој је једини задатак правна заштита , те би се по томе сва државна радња најзад свела на улогу судског служитеља или жандармерије? Или смо ми криви, што Хеглов појам о држави није ништа друго до „само логичка апстракција, без правога живота и без тела, дијалектичка игра с мислима, говорнпчка Фигура, а никакво биће," као што је Блунчли карактерише? Па шта ћемо, кад сад тај исти Блунчли опет није ствар нимало боље иогодио, као што смо већ видели у течају ове расправе ; тај је нисац умео да нађе ману свакој деФиницији осталих државних научника, цозатоје инак и његова одредба таква , да је Стајн 1 о њој са свим у кратко изрекао: „Шта људи као Блунчли и Хелд под државом по иојму њеном разуму, то не могосмо никако да дознамо". Пато тако све редом иде од стране једнога писца ирема другоме писцу и његовој деФиницији. Могли би овде још довољно таквих примера да наведемо, али ће и ово већ бити довољно. И онда збиља у томе обзиру тако ствар стоји, као што је сам Стајн у своме најновијем делу о томе казао: „Ми ие разумемо , какву практичну вредност за истински јавни живот може имати једна наука, у којој њени заступиици иикада нису дошли до сагласности ни о основним аојмовима, ни о њиховој подели, ни о њиховим нормама, ни о њиховим копзеквенцама. Ми не појмимо, 1 Уег^'а]П1п§-81ећге I. Тћ1. стр. 8.