Otadžbina

422

ДЕМОКРАЦ НЈА

већ показује огромну супротност и разлику. Но где и кад иастаје застанак и крај у томе ненрестаном развијању ? Па шта нам даје право, шта нас овлагпћује, да закључујемо да ће људско друштво и у најдаљем своме развитку и усавршењу увек задржати такву извесну по појму већ у напред скројену и установљену државу ? Можемо ли ми, који имамо само појмове о томе, како се људско друштво досад у државп јавља, склопити себи појам и о томе, како ће се оно и у потоњим најдаљим временима јављати ? Дојиста ми го не можемо исто тако као што н. пр. стари Грди и Римљани нису могди никако имати појма о нашем данашњем друштву, његовом склопу и његовој политичкој организацијп. Узмимо само међу осталим Платонов идеал о држави, праву и срећи људској, па ћемо одмах паћи да је он према нашем данашњем схватању, управо вршак неприродности и скоро да кажемо варварства. Шол 1 с нотпуним правом захтева од сваке научне деФиниције о држави ово: „Појам државе, који се у наз^ци поставља, мора обухватити све облше државе, који су ио себи логички могуКни то је доиста тако и баш за то што је то тако ми нисмо у стању да такав за свагда утврђени научни појам о држави поставимо, за то су се досада толики умови око те деФиниције мучили* смишљали, угађали, па је најзад ипак нису могли саставити, него је опа увек била или једнострана, ненотпуна, или нека сувише оишта, широка Фраза без обележене садржине. „Обухватити све облике државе, који су ио себи логички могућни" то је просто немогућно за науку извесног времена, јер наша логика у томе обзиру допире само дотле , докле допире наше историјско искуство и проматрање досадањих историјских чињеница и појава. 2 Један од највећих логичара међу данашњим држав1 Епсус1орасНе с1ег ЗбаакзшзаепзсћаЛеп стр. 84. нрим. 6. 2 Све оио. што нреко те историјским искуством и проматрањем повучене ра нице пређе, то иде у област субјективпих иропалазака, замишљаја, идеала, биле то сад метаФИзичарске апстракцп.је или векадашње социјалистичке »гутопије.«