Otadžbina

428

ДЕМОКРАДИЈА

јоеалнгш одношајима моКи, у извесном другитву) ти су одношаји моћи она снага, која све основне законе и правне установе тако онредељује , да оне по суштини својој не могу друкчије ни бити, него какве јесу. Уз ове писце долази такође већ поменути Е. Франц, који као што смо видели тек само у опште и без дубљег и потањег развијања помиње оно, што смо већ у течају ове расправе навели, а што се допуњава још овом његовом изреком: „0туда такође немогућност, да се политичка слобода оснује, која ће увек остати само празна Форма онде, где друштво не може ао својим соиственим нагонима да се образује и организује." 1 Но сад је иитање да ли је то основно правило, што га о одношају између друштва и државе поменусмо и постависмо, доиста истинито и може ли се то доказати?

1 Ка4иг1ећге (1. 81аа (:е8 стр-161. — II већ наведени новији писац Е. ТеГзсће ОезсћЈсМе и. бебсМсМзсћгеЈћипЈ? ипвегег 2еЈ1 на стр. 171. каже: „Држава је облик, у коме се у извесном времену друштво јавља и коме су узрок она стања и одношаји, који удруштву ностоје." И ЈЈомз ВЈапс у својој књизи: Б'е1а4 е* 1а соттипе (ВгихеПез 1866). стр. 10 казује у тексту поменуто основпо правило овим речима: п'ез1 ^ие Гехргеззгоп Ле 1а аосШе а§188ап(; сотпге Ге11е раг (1ев тапсШаЈгез, а §еп!8 героп8аћ1е8 с1е 1'ехеси(;1оп (1е 8ев огДгез, ог^апез с1е зев ћевоЈпз, е(; 11184гитеп(;8 сћо1818 раг е!1е <1е вев ргодгев." Само шго се Л. Влан вара у томе, што он мисли да се такав карактер државе исказује само „Јапз ппе уга1е ЈетосгаМе* као што он вели, а што међу тим није тако; види се да тај писац одношај између друштва и државе није схватио у целој његовој општности и целоме значењу; није само у демокрациј-1, него у сваком је државиом облику државна организација израз пзвесног у гоме времеиу постојећег друштвеног поретка.

(Свршиће се)