Otadžbina

демокрација

427

штво. Свако дакде поситивпо ираво државе пре свега је право Д2 )уштвено, и његова се промена оснива на покретима, супротностима и развитцима самога друштва. Но то је друштво по самој својој унутарњој природи иеки организам, неки норедак љегових чланова, неки систем од класа, интереса и радова. И отуда онда излази са свим конзеквентно, да је свагдашња иостоје&а иолитичка или државна организација израз и иоследица извесног иостојеКег друштвеног иоретка, који том организацијом безусловно влада. То је дакле то нрво и основно правило, до чијег је сазнааа данашње доба и данашња наука дошла, а из кога правила онда излазе још даље веома важне и замашне конзеквенце. Међу тим и само је то правило још са свим ново у данашњој науци, у великој већини данашњих аутора и њихових државно-правних „система" оно се никако и не помиње, а камоли да је оно схваћено у целоме своме обиму и значењу. Тек су поједини научници у новије доба то правило поставили , од чести само у опште и без дубљег појимања, а само су поједини писци уложили свој нучни труд у тај свакојако важан посао, да то правило темељитије и дубље докажу, проуче и из њега изведу даље логичке послетке. Међу овим иојединим писцима свакојако се одликује Л. Стајн, који је томе великом питању посветио цело замашно дело; 1 осим њега морамо споменути Р. Гнајста нарочито у својој књизи: 8е1%оуегпшеп1, Соттипа1уегГа88ип§ и. УегуаШгп§8§ - ег1сћ1:ет Еп^1апс1 (г. 1871). стр. 879—881.,885., а за тим посебице почев од стр. 930 на до краја; уз њих морамо свакојако споменути Ф. Ласала, који је у својој брошири: ХЈећег УегЉзбип^б^ебеп {ВегИп, 1862) 2 претресао то питање, како устав сваке државе почива и оснива се у самој ствари на иостоје&им 1 СгевсМсМе Дег 8оаа1еп Ве^е^ипд т ГгапкеЈсћ, т с1ге1 Вапс1еп (ВеЈри^ 1850); а за тим је говорио иотаие о томе правиду и у својој „УеглуаИипез1ећге" од г. 1869.

2 Изишла у српском преводу: 0 суштини устава два предавања од ФердЛасала, превео Никола Марковић, у'Новом Саду 1875.