Otadžbina

432

ДАЛМАЦНЈА

у југоисточном иравцу образује земаљску границу; њене најузвишеније тачке зову се: Орлова (3824 ст.) Динара, (5728 ст.), Гњијат, Јанкрев, Пролог, Стерница, Градина ћ Товарница. Код Имоскија ланац тоне у брежуљке и оставља земљу, али се с оне стране Неретве опет уздиже. На иодножију овога нланинског ланца, који се назива „далматински,, или „динарски Алпи" предео је пун котластих вртача, лука са дубоко усеченим рекама, малим језерима, ишчезавајућим потоцима, и где где тек има по каквих узвишица. Ка мору пак предео се свуда у оиште спушта и ту образује стрменито ирибрежије, које се на доста великоме простору уздижедо брежне висине, те тиме и образује други планински ланац земаљски. Ова друга планинска коса обухвата, као го и стеновит ланац са уским и оштрљастим гребеном, приморје од Задра до Котора и даљем назива се Светаја, Тартарска, Карбанска, Мосорска (Мопз апгегиз), Биоковска планина, Спежица, Илијна кита (81. ЕНа§), (Уерег,) Випера (Уерег) Бјелотин, Тмор, Цесва, Оријен, Св. Троица, Добраштица Вељагреда', — доста се високо уздиже и на Биокови достиже висину од 5520 ст., а у области Которској на Пасви и Оријену има висине 5623 стопе, а 7004 стопе над морем. Па и у самим својим најнижим деловима она је опет све сам крш и стена. Скоро свуда она је оскудна у ливадама (попашама) и шумама и ове се налазе само у долинама, а врло ретко и на висинама. Њу просецају реке Крка, Цетиња и Неретва, које се са њихове мложиие воде, а још више са каквоћа њихових долина, имају сматрати и као врло важни земљишњи одсеци и то с тим више што за прелазе преко њих има врло мало мостова, а на Цетињи на ирилику нема и никаквога. Као трећи , са свим засебан и раскомадан, равнодостојни ланац може се сматрати ред далматинских острова, кој и су свис трменити истеновити, а имају висине од1800—2000 стопа над морем.