Otadžbina

ДАЛМАЦИЈА 433 Све далматинске планине су као кречне раздеране и проломљене, већином су у Форми штрљастих и голих стена, које се у појединим литидама до својих вршака уздижу. Оне су пуне ждрела, провалија и пећина , којих тма божија има, а скоро ни једна од њих није до сада уредно и као што треба испитана. Те пећине, које су саадо планинским обитаоцима познате, велика су помоћ устанку у земљи. У њима се могу начинити стални магадини, из њих могу устаници пеочекивано испадати , и у њима испред гонеће војске на један пут ишчезавати, а за тим се онет као да су из земље изникли, за леђима војсци појављивати. Сад да бацимоједан ноглед на комуншације земаљске. Приступ Далмацији са сува врло је мучан и на врло мало тачака ограничен; јер су планине, које њу окружију скоро пусте и врло сурове. Осим тога још су Велебитске висипе обично до краја Априла, а Пролошке па често и саме Виоковске до краја Маја, а више пута и у Јуну, снегом покривене, док је међу тим на приморју талијанска клима. Добрих комуникација у унутрашњости земље нема скоро никаквих. Једини друм, који тамо води, одваја се од хрватскога друма, кроз Л.ику у Книн, нред Перјем и иде млого кривудајући преко Прага на Велебиту у Обровац на Црмањи, па онда баш уза само море и поред Карина у Задар. Пут од Книна на подножју Пролога, преко Врдике, кроз цетињску долину, тек је код Сења друм и као такав иде преко села Жупе, Вргорца, па поред језера до на Неретву. Остало су пак све коловози или ирости насипи, што воде кроз област Дубровника и Котора и одавде кроз предео Жупу између горњега и доњега Грбља до у Будву. У Црну Гору воде такође само коловози, а на име од Котора преко Његуша у Цетиње, који се сад са свим правилно пресеца и израђује ; за тим од Рисна преко Ресне у Цетиње; од Будве у Цетиње, од Будве преко Св. Николе у Цетиње ; од Кастел-Л.астве, у пределу Паштровићском, у Отаџбина II 28