Otadžbina

АТМОСФЕРА

(Свршетак) Угљен-диоксида има мадо у ваздуху; тако у 10,000 заиремина ваздуха има само 4 запр. овога гаса. АтмосФера варошка богати.ја је овим гасом, а у локалима, где више људи бораве, може нарастити и до 30 запремина. Амонпјачнпх соди пак има у минималној количини у атмосФери нашој. Кисеоник је управо најважнијп саставни део атмосФсрског ваздуха; то је онај едеменат ваздушни, који горење, топдоту и живот у нашем организму одржава. Кисеоник има за нас неоцењену вредност, јер он је гдавни извор нашој вештачкој топдоти и светдости. Кад какво тедо гори, ту ништа друго не бива, до нагдо оксидисање дедова његових; поједини састојци горећег теда једине се с кисеоником ваздуха, и како се том придпком ведика кодичина топдоте осдобађа, то се они и усијају, па поред топдоте и светлост одају. — Дрво и природнп угаљ најобичнија су наша горива. Ова су теда органског порекда, па се погдавито састоје из угљеника п водоника, с тога нридиком сагоревања њихов угљеник, јединећи се с атмосФерским кисеоником, предази у угљен-диоксид, а тако исто њихов водоник предази у воду. Овај се процес у обичном животу назива горење. Ади кад погдедамо с друге стране, да се нри многим хемијским процесима топдота и светдост развија, а тако исто постоје и такви оксидациони процеси, при којима се мање топдоте осдобађа, па се светдост не јавља, — а никако их од обичног горења одвојити не можемо — то онда процес горења морамо у ширем смисду узети. Тако кад неко органско тедо почне да труди, и јединећи се с кисеоником ваздушним распада се на своје саставпе дедове, где је такође крајни продукт тог распадања угљен-