Otadžbina

444

АТМОСФЕРА

диоксид и вода; или кад се стене наше под утицајем атмосФерског кисеоника на своје састојке разлажу, све су то прави продеси горења. Кад гвожђе, бакар иди други који метад на ваздуху рђа, ту бива такође ироцес горења. Ако процес оксидисања ових метада убрзамо, наступиће све оно, што на обичном горећем теду опажамо, т. ј. осдободиће топдоту п светдост. Да одиста могу и метади горети, у ужем смисду ове речи, виднћете из овог опита. Ја имам овде једну доста дебеду жицу гвоздену, ја ћу је само мадо на врху усијати, и гдедајте како ће поступно сагоревати, кад је кисеоником напуњена. Да се при овоме од иста огромна топдота осдобађа, хо видите из тога, што је продукт тог процеса (оксид гвожђа) растопљен, а то нам и ова интеизивна светдост показује. Из овога изидази дакде, да све оксидационе нроцесе можемо као право горење сматрати. — Да опет није кисеоник једнни едемеиат, који може горење. произвести, јединећи се с другим тедима, но да има п других теда, која исто тако придиком својих једињења, појаве горења доносе> увидићемо из овог опита: Ви вндите да је ова Фдагаа хдором напуњена, јер познајете зеденкасто-жуту боју хлора; а кад бих је само мадо отворио, на мах бн хдор опазили по његовом карактеристичном загушљивом мирису. Видите само како ће ови листићн варка да се упаде, кад их у хдор бацим. Зар није и ово нраво горење? Овим опитом хтео сам само то да покажем, да се под горењем не разуму само оксидациони процеси, но без раздике сви процеси хемијскп. У опште можемо казатн да је тешко границе одредити појму горења. Наше је дисање такође процес оксидациони, па и то је нраво горење. Ми опажамо на свима животињама без раздике, да се у њима доста ведика кодичина топдоте ствара, јер су оне увек топдије од средине у којој живе, па ма да се находе у топдим иди хладним крајевима земље наше, и што је врдо значајно АФриканац, који живи у најтоплијим крајевима жарке Африке, има скоро исту температуру као и Ескнм, који на деденом поду живи. Кад погледамо с друге стране опет организам животиња а ми видимо да се све у њима креће; тако судови крвни крећУ се без престанка и поћушкују течност, што је у њима, а тако исто апарат за варење, плугће, мускуди па п све остало креће се у нама непрестано. Кад на све ово погледамо, онда иам се само од себе намеће питање: од куда добија организам наш топдоту своју? и где је извор оној снази механичкој, којом се поједини делови његови крећу? Свему овоме покретач је оксидациони процес, који бива у телу нашем. Као год што се оксида-