Otadžbina

АТМОСФЕРА

449

ганизму, и у каменом угљу, тада је, на оној високој темиератури био с кисеоником сједињен и као угљен-диоксид био је саставни део тадашње атмосФере. Еад је иак температура на површини земље толико сиада, да се биље на њој развијати могло, онда је наступала бујна вегетација, на. земљи нашој, јер је атмосФера била богата биљном раном, а и температура је тада за развијање биља много повољнија била. Остатке ове некадашње бујне вегетадије находимо у земљи наслагане у обдику каменог угља. Кад је овим постанком. биља атмосФери одузета нека количина угљен-диоксида, те је тако за дисање животиња угодна иостада, онда су се и животиње на земљи појавиле. — Од укупне количине угљеника, што се на нашој земљи находи, један део његов саставља грађу биља и животиња, други део пак находимо у атмосФери као угљен-диоксид. Појамно је, да ће се угљендиоксид атмосФере смањавати у истој сразмери, у колико се биље и животиње на земљи множи. Зна се да број људи на земљи непрестано расте, а тиме расте и обрађивање земље у истој сразмери; овоме је опет последица та, да ће се угљен-диоксид у ваздуху поступно смањавати, и тако ће наступити доба, када не ће бити више биљне хране у ваздуху; биља ће на земљи нашој нестати, а тиме је искључен и опстанак животиња. — Но ова је опасност тиме отклоњена, што сагоревање угљена, и излив вулкана надокнадиће атмосФери потребну количину угљен-диоксида. Најзад ако и наступи промена каква у склопу атмосФере наше, то ће бити тек после неке подуже перијоде геолошке. Сад се ту можемо опет запитати: да ли не ће живота на земљи пре нестати, но што тај бескрајни број година протече?

ОтАЏБИНА II

29