Otadžbina

448

АТМОСФЕРА

ког кисеоника ишчезава према огромној количини његовој; тако за 1800 година смањиће се кисеоника ваздушног само за 0,1% по запремини. Ако се још сетнмо, да су тек овога века тачне анаЛизе ваздуха грађене, и ако погледамо на границу тачности наших аналитичнпх метода, онда ће нам бити појамно, да нам наше анализе не могу одговорити на оно питање: да ,1И се мења квантитатавнп састав ваздуха, јер као што видосмо и ако бива какве промене у њему, она је толико мадена, да је ни најтачнијим анализама нашим осетити не можемо. И ако се горењем, дисањем, трулењем, изливом вулкана и т. д. огромна количина угљен-диоксида ствара, која се у атмоСФеру разилази, опет нам опити наши тврде, да у ваздуху има мало овога гаса; већ сам поменуо да у 10.000 запремина ваздуха има у средњу руку до 4 запр. угљен-диоксида. У доцније доба сазнат је узрок овоме, што се количина угљен-диоксида не множи у ваздуху нашем. Од када је блнже упознат однос, који постоји између живота биља и животиња, од тада се узима, да се наша атмосФера од више хиљада година, или барем од када човек и остале животиње на земљи живе, — није много проме .ула, јер биље и животиње у њиховом раду иду наруку једно другоме. Угљен-дпоксид, што се ствара дисањем животиња и другим процесима оксидације, разлаже биље помоћу сунчане светлости на његове саставне делове, па узимљући себи угљеник враћа атмосФери кисеоник натраг. У колико дакле дисањем, горењем и трулењем постаје ваздух угљен-диоксидом богатији, у толико га опет биље својим жпвотним процесом троши, па враћајући ваздуху кисеоник, одржава му његов истоветан хемијски састав. Угљеник циркулише непрестано у природи нашој. Тако угљеник, што се и сада находи у ваздуху у облику угљен-диоксида нрелази брзо у организам биља и ту се наслаже у облику штирка, шећера, легумина, гуме и т. д. одакле после иде у организам животиња, па се ту претвара у маст, месо, крв и т. д. да после процесом дисања опет као угљен-диоксид у ваздух пређе, и да по ново исти пут учини. — Да би на постављен.0 питање одговорили: да ли се састав наше атмосФере мења? ваљало би одредити: да ли стварање угљен-диоксида у истој мери бива, у колико га биље за одржање своје троши? Много што шта тврди, да је земља била некада у усијаном течном стању, када никакви организовани створ није могао на њој опстати, тада је и атмосФера наша имала далеко више угљен-диоксида, џо што га данас има, јер сав угљеник који на земљи постоји, који сада видимо у биљном и животињском ор- «