Otadžbina

НАПРЕДАЈ^ И МЕТА ЈЕСТАСТВЕМИЦЕ

(по ХЕЛМХОЛЦЈЈ

Еако почнемо говорити о напретку укупне природне науке, одмах нам се намеће питање, а по каквом мериду ваља оцењивати овај напредак? За онога, који није посвећен у ову науку , она се састоји из суме безбројних чињеница, од којих су неке од практичке вредности, а неке су само куриоза, којима се ваља дивити. Ади такав збир чињеница, које међусобно не стоје ни у каквој свези, ла баш да су систематички уређене, као што је Линеов систем биља иди као што су лексикалне енциклопедије, у којима можемо брзо наћи све што нам треба ; — такво знање, ведим, и не засдужује име науке, а и не одговара ни научној потреби човечијег духа, који те?ки да схвати свезу свију знања; нити задовољава људску тежњу за све већим преовлађивањем природних сила. И једно и друго могућно је тек онда, ако сазнамо и зпконе свију иојава. Поједине чињенице и поједини опити немају сами за се нижакве вредности. Тек ће онда оне добити како теоријску, тако и практичку важност, ако из њих узмогнемо извести законе, који ће важити за цео ред појава, који се подједнако понављају; иди ако бар из њих и негативно сазнамо , да закон за који мишљасмо да је савршен, није потпун. С тога што се сви природни појави управљају по строгом закону, по некад довољно је само-једно тачно иосматрање каквог одношаја, па да на основу тога можемо извести опште нравило. Н. пр. ако нађемо само један једини потпун скелет ма какве „препотопске" индивидује, ми. жз тога већ можем® с гаравом казати, да познајемо скедет извесне „.препотопске*- животиње. Али