Otadžbina

460

НАПРЕДАК И МБТА ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

и овде ово једно посматраве нема своје важности као појединачно, већ му је важност само у томе , што је припомогло да сазнамо прави склоп дедог једног органског вида. Жсто тако је важно и зњање сиедиФичке топдоте малог дела каквог новог метада, јер из тога можемо извести да и сви остади дедови истог метада имају исту особину. ИзнаКи закон о иојавима , значи ове иојаве иојмити. И доиста закон је оишти иојам, под којим разумемо читав низ подобних природних појава. Као год што под појмом „сисавац* све укупно разумемо, што човек , мајмун, пас, дав, зец и т. д. имају заједничко; тако исто под законом предамања светлости, разумемо оно што се увек догађа, кад какав светао зрак, па ма које боје био, и у ма ком правцу бидо, предази из једног прозрачног теда у друго. Адп ириродни закон није само логичан иојам, који смо по вољи саставиди, да би само дакше запамтили разне чињенице. А ми смо се и умно тодико развиди, да врдо добро знамо , да природни закон није тако што, што би се могдо измисдити спекулативним путем. Природни закони морају се иронаЛи у самим чињеницама, и тек онда, кад се о њиховој важности уверимо у свима случајевима, у разним приликама и условима , тек онда их можемо сматрати као стадне. Сваки ириродни закон само је онда истинит ако нема изузетака.. Ако се уверимо, да су таки услови наступиди, под којим ваља закон да се изврши, то се мора и дејство показати по самој нужди без нашег удива и воље и без избора. И ту иам се закон иоказује као објективна сила. и с тога га и зовемо снагом. Тако н. ир. закон о предамању светлости ми објективишемо, и кажемо да прозрачна тела имају снагу, да светдост нредамају. Закон хемијског сродства називамо привдачном снагом разних материја. Тако говоримо о едектричкој додирној снази метада, о адхезивној, капиларној снази и о многим другим. У овим именима закони су објективисани , и они обухватају само мади број природних појава. Са овим је и морадо почети справљање појама у јестаственици, док се није са добро познатих специјалних закона прешло на општије законе. Сем тога ваљало је извести из нојава, који су посматрани на ведиким видљивнм масама, законе и за дејства мадих делића овпх маса; а то значи, да се о&јективно изразимо, снаге сложених маса свести на снаге њених најмањих едементарних дедова. Ади баш из овог овако добнвеног најчистијег обдика снага, — а то је механичка снага, која дејствује на једну тачку масе — најјас-