Otadžbina

462

НА11РЕДАК П МЕТА ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

шености свога предмеха, а друго због практичке користи, које је она принела пдовљењу, геодезији, а тим и многим индустријским и социјалиим интересима. Галмлеј је почео са студијом земљине теже, а Њутн је ово применио најпре само на месец, а доцније и на све планете. Новије Је време показадо да исти закони — лењивост и гравитација — важе и за најудаљеније звезде, од којих нам још светдост додази. У другој подовини прошдог и у ирвој овог сгодећа хемнја се у ведико развијада, она је најпосде разрешида стари задатак, са којим су биде скопчане тодике метафизичке снекудације т. ј. она је иронашда едементе. И као год што је обично стварност много обидатија, но што је најдрскија и најфантастичкија спекудација, тако нас је и новија хемија иа место 4 стара метаФизичка едемента: ватре, воде, ваздуха и земље, упознада са 165 едемената. Наука је доказада, да се ови едементи не могу уништити, да су непроменљиви по маси , и да су им особине стадне. У цедој живој и мртвој природи вдада закон о неироменљивости материје, са безизузетном нужношћу. Хемија је са спектрадном анадизом продрла у пајудаљеније нросторе, на иајдаљим сунцима и магдовитим пегама нашда је трагове земаљских едемената, тако да се сада извесно зна да је сва материја у васељени једнака и ако се поједини елемеити налазе само на неким групама васионских тела. Дакле хемија је доказада, да је свака маса без раздике састављена из едемената , које је она нронашда. Елементи се могу међу собом разно мешати н јединити, могу у разном агрегатном стању бити и могу мењати свој молекуларан склоп а то значи, могу свој положај у простору мењати; — али увек особине, својства њина остају непромењена. Еад су дакле све елементарне супстанције у особинама неироменљиве а само су променљиве по смеши, по агрегацији, т. ј. по подожају, који елементи заузму у простору, онда следује: да је свима ироменама у свету узрок једино разан размештај елементарних материја у иростору, (Аепс1егип$ с1ег гаитНсћеп Уег1;ће11ип§ (1ег Е1етеп1;е) који у иоследној линији зависи од иокретања. А кадје иокретапе ираиромена, која је основа свима другим ироменама у свету, онда су и све елементарне снаге (ВечгедипдзкгаЊе), и иоследња је мета јестаственице, да изнађе кретања, која су узрок свима другим ироменама, и да изнађе иокретачке снаге (Тпеђкга&е),

дакле да се ирелије у механику.

(Наставиће се.)