Otadžbina

НАПРЕДЛК И МЕТА ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

461

није се вндн , да је снага само објектнвнсани закон дејства Снага, којој је узрок што су ту таква и таква тела, равна је. убрзању масе, на коју она дејствује, помножено са самом овом масом. Прави је смисао ове сразмере тај, што она исказује закон да: кад су такве и такве масе на месту а никакве друге, онда ће наступити такво н такво убрзање њиних поједииих тачака. Овај прави смисао можемо сравнити са чињеницама и на њима га оверовити. Апстрактни појам снаге, који смо ми увук .1и> ведн још, да ми овај закон нисмо по својој вољи скројили , већ да је нуждан закон самих појава. Наша тежња да иојмимо ириродне иојаве, т. ј. да изнађемо законе ових иојава, на тај начин добија нов облик у изразу, а тај је, да нам је тежња, да траокимо енаге , које еу узрок иојавима. Строга законитост у природи мора се схваћати као узрочна свеза, како признамо да је она независна од нашег мишљења н од наше воље. Хоћемо ди дакле да видимо у колико је у опште јестаственица напредовада, то ће нам нри оцени мерило бити у ко1ико је унапређено знање узрочне свезе, која обухвата све природне појаве. Погдедајмо на хисторију ове науке, први је ведики нример произашао од теоријске механике, којн је обухватао грдан број многостручних чињеница под једним општим законом. Галилеј је први поставио основне појмове о овоЈ ;е закону. Тада се радидо око тога, да се постави опште правидо, да је сва материја дењива — данас је за нас то само по себи разумљиво — и да ведичину снаге не треба мерити брзином, већ њеном променом. Понајпре замишљадо се , да се дејство снаге , која непрестано дејствује, састоји у мадим ударима , који један за другим сдеДУЈУ- Тек кад су Лајбниц и Њхјтн са пронадаском диФеренцијадног рачуна расветдидн појам безграничног, и јасно обедежиди појмове непрестаног и непрестано променљивог (с1еа СопШшгИсћеп ипс! сопИпшгНсћ УегапЛегИсћеп), тек онда могди су се обидато применити изиађени механички појмови. Најбољи и најсјајнији је пример ове примене покретање пданета, и какав је светао узор астрономија остаднм природним наукама! Прво је у астрономијигеојжја гравитације обухватида безбројне и многостручне чињенице под једним јединим врдо простим принцином и ту се сдожида теорија и Факта тако потпуно, као што нигде дотде ни доцније ни на једном пољу није бидо. По потреби астрономије развиде су се и све тачније методе мерења, као и математике. Астрономија је пада у очи дајицима , једно због узви-