Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГхЛЕД Жил. Верн у срнском иреводу

Чувени писац ,изванредних цутовања" нашао је читадаца и у српској иубдици. Пошто су му књиге превођене у све важнпје европскејезике , ево га , барједнимдедом,инасрпскомјезику. Српски читаоци имају рукама три његове књиге, три „необична" путовања. Редом су изишди српски преводи овако: прво је, „Путовање у средину земље, с француског иревели Ј. ЋокиК и А. АнтиК, иравн. III. год. Београд 1873", за тим долази „Путовање са земље на месец и око месеца. Превео с франц. Васа Т. ГавриловиЛ, великошколац. Ееоград 1874", а најновије „Пет недеља у балону, иутовапе ио Африци. Превод с франц. Н. Сад. 1875", (преводник непознат). Док не узмемо разгдедати српске иреводе, нека нам дозводи читадац, да поведемо реч о самом оригинаду, те да опробамо оценити праву вредност Жиљ Верновог рада. Жпљ Верн је до сад написао придичан број разних књига, које све имају општи насдов „1ез уоуа§е§ ех1гаоп(1паиез" и од којих свака нотпуно оправдава такав насдов. Да не помињемо сва његова деда, споменућемо осим већ преведених у нас и ова: „Децакапетана Грента", „Штаје бидос капетаномХатера", ,Двадесетхиљада миља под морима",, Око света за осамдесет дана" ит.д. Шта има у овим дедима? Ко је читао детимице иди само један иди све романе Жиљ Вернове , таЈ је могао приметити само то , да су они написани изванредно вешто и да су врдо пријатни за читање. Са стране „зашшљивости" Ж. Верн не уступа ни једном стручном Фабриканту романа. Онп тако драгоцени и тако нријатни (за извесне читаоце) „сирпризи" који чине сдаву тодиким пустим романима, она вечита напрегнутост, коју Димаова шкода уме тако вешто да одржи у читаоца кроз сво читање, она симпатија која се намеће читаоцу за измишљење днчности , онај нерв данашњег, доброг иди рђавог, романа — све то има и у Ж. Верна. Наравно, морамо одмах рећи, не све онако као у многим другим романима и не за ону исту цељ коју имају иред собом данашње романџије од заната. Ми смо рекди да ће све ове красоте данашњег романа наћи читадац укњигама Ж. Верна онда кад их само детимице прочита. Међу тим, читадац који не прекраћује књигом „дуго време"наћи ће у њима осим занимљивости — науку. Оно велико интересовање којим прати читалац развој догађајаумаком одЖ. Вернових романа, не значи никако интересовање За„ приповетку" него интересовање за велика питања природне науке. Кад је једна књига занимљива за то штотретира питања Астрономије, Физике, Хемије, Биологије ит.д.