Otadžbina

КВД1ЖЕВНИ НРЕГДЕД

469

онда је то већ друкчија занимљивост, него кад на придику јунаци из „Видовданових" романа васкршавају из нртвих или друго што мало друкчије. У самој ствари , Ж. Вернови романи за то и јесу и занимљиви и важни, што они износе пред најшири круг читалаца проблеме и стечевине дањашње природне науке. Употребљујући роман као Форму, која не смета а која се врло добро прима, Ж. Верн чини да се ведики број читалаца заинтересује јестаственичким истинама. Кодика му заслуга иде за тај посао то ће оценити чнталац коме је иознат утицај ириродне науке на све одношаје сувременог друштва и кога је историја научила да љубав за позитивним испитивањем и интересовање за природну науку значи учпњен најважнији корак к еманципациЈИ ума човечијега. Ослобођавање природном науком од предрасуда значи прогрес. Томе нрогресу помаже Ж. Верн свима својим романима. Његова „изваиредна путовања" допиру до свију тачака могућности. У једном роману (Двадесет хиљада миља иод моримаЈ он води читаоца на дно мора и упознаје га са свом морском ФЛОром и Фауном. Кроз море се путује тајанственом лађом — Наутилус — чија конструкција наводн на размишљање о свима законима Физике и механике. Кад сте довољно времена пробавили испод мора, онда изволите у ђулету од алуминије из тоиа 900 стопа дугачког (т. ј. дубоког) полетити у атмоСФеру брзином од 36000 стопа у секунди. Ако баш и не доспете до месеца, а ви ћете научити добар део механике и астрономије. Кад се вратите са тог пута, онда можете пропутовати Африку у балону, који је тако удешен да топлота може у њему по вољи да дилатира или згушњава водоник и тако пропзводп потребна спуштања или пењања. Путујући балоном, ви ћете се уверити да су „кола — трице, пароброд — кучине, а жељезница — трице и кучине", и да је балон најкраснија направа за путовање. Али ћете на том путу дознати и шта је то 130 степена топлоте. Ако вам толико путовања није доста, ви нзволите с немачким проФесором Лиденброком (који је врло учен немачки проФесор п ако баш не зна две хпљаде језика, као што су га српски преводиоци, у невином незнању Францускога поп раз дие, представили српској публици) — право у средину земље! И онда ће вам за цело бити доста. Ето о каквим предметима „приповеда" Ж. Верн ; лако је погодити за што су занимљиви његови романи. Али за што је нисац изабрао роман, да у том облику износи своје радове пред читаоце? За то што је увидио да тим путем може учинити више но икојим другим. Ми смо пре на једном месту рекли, да важност роману чини поглавито та околност, што је он иристуиан највеКем броју читалаца. Ову околност није могао предвидети тако бистар и практичан ум као што је Ж. Верн. То је један разлог.