Otadžbina

ИОЗОРИШТНН ПРЕГЛЕД

481

њује вековиту мржњу њихових породида! То се зове „тврдо везати", г. Бане! Да се ви нећете ни тако моћи опасати, да то проникнете и уважите, томе се не бих надао. То је, од прнлике, што имадох рећи на автопанегирик г. М. Баиа; никако ради самог тог панегирика на кога у опште није вредно да човек одговара, који се држи за мадо скромнијег него да би био кадар тако што о себи ма и рећи, а камо ли написати; а ни ради писца, јер сам се из тог автопанегирика уверио, да нема на свету разлога, што ће г. Бана обавестити: већ ради необавештене публике, која се често даје завести наочарским достојанством и ћурковском сиФИзансом, а које у овако нежпим, несебнчним, непрактичним стварима, о каквим је овде реч, има доста и у најобразованијих народа, у колдко више тек у нас. Опростите, г. уредниче, што сам се мадо задоцнио с овим примедбама. Поред мојо ма и неправедно разглашене спорости, ипак сам, одговарајући после два месеца, далеко бржи од г. Бана, који се тек посде неке три године накануо да се брани. У Будапешти, 16. маја 1875.