Otadžbina

482 ВАСА РЕШПЕКТ првом приликом ударац зада, но онај такођер каракодира вешто, нешке; почне десном ногом, а девом краћим кораком десној следи, и тако окреће се у мањем кругу, све „тринлује" као танцмајстор, баца натраг поглед на Решпекта, који му је средсреде његовог круга; круг буде све мањи, гледи да се стражњем боку коња домакне, и бод учини, и сву туру ту вешто је израђивао, и већ ту је тренутак, већ држе пао је Решпект, ал у истом тренутку Решпект као муња једним темпом , скоком тако збуни пешака, и тако удесно до ударца дође, и тако у теснац га доведе, да изгуби и темпо и скок и све, нити му је нужно било Решпекту бајонет испариратн, јер ударац је већ ту. Пешак је побеђен. Сви повикну: „Браво!" особито коњанички официри, а обрштар тек бркове глади, па се смеши , обрве уздиже. Бадава, мило му је. И доиста лепо је било све то гледати, лепше нег ма какову комендију. Решпект је добио награду шест дуката, а од свог обрштара опет шест. Ту је сад радост и весеље. Решпект плаћа вино свима унтероФицирима своје регименте, и то од својих новаца, без да је и један дукат променио. Позвао је и противника свог, тог старог „баку" и тај је дошао, изљубише се као измирени душмани, и Решпект му плаћао колико год хоће, и још му дао у поклон сребрн сахат, десет Форината вредан, са сребрним ланцем заједно, а он ће си други купити. Доиста, Решпектова победа није мала, јер у таковим продукцијама до сад готово увек пешак се прама коњанику одржао. Сад је већ крај логору. Решпект још је добио на по дана допуст да може у варош ићи. Дође у Пешту, и накупује разне ситнарије за се и своју Аницу, као на пример лулу, дуванкесу, сахат и ланац; за Аницу хаљину, мараме и прстен. Врати се у логор. Све се преправља за сутрашњи марш.