Otadžbina

ВАСА РЕШПЕКТ

489

Решпект као прост војник чеше коње, све сам пуцује, тако као кад је регрут постао, и под позорљивим је оком. Не ће више никад постати у регименти вахтмајстор. * Аница је дошла за њим на штацију. Сад му нико не смета, намеран је већ једаред њу за жену узети ; ма га шта коштала. Само док се мадо опет привикне новом стању, док својим владањем ритмајстора задобије, да му иде на руку, и док се Аница стани. Ритмајстор је чуо за њега, видео га је и у логору како је „баку" победио, био је племенита осећања, и у срцу јако је сажаљевао Решпекта, у поверљивом дрз г штву рекао би, да је прави хусар; ал му се ни је хтео такав спољашно показивати, о толико мање, што је већ у напред рђаво препоручен. Ритмајстор га употребљавао да му јаха коње, и то му стање мало олакшало. Решпект је као солдат свуд на свом месту, нема замерке. Могао би му цео ескадрон поверити, особито у битци, и тај ескадрон, ког би Решпект предводио не би се постидио. Аница отвори биртију; новаца је имала. Добро иде, гостију доста, јер је Аница вредна, умешна и не сипа воду у вино, а и прилична је, да не кажем лепа, и чиста. Решпект је имао доста времена, да је могао к њој долазити. Био је један каплар, који Решпекта није трпио, а бацио је око на Аницу. Он није мислио да је Аница испуњена верношћу, да је та верност и љубав између ње и Решпекта страданњем дугим запечаћена. Држао је за обичну лепу лупачу, која за региментама блуди као многе друге, и да и она мења срца, као он ескадроне. Превариће се. Кад Решпект није онде , каплар је ту, па каплар занима Решпекта, само да он уграби времена сам с њом бити. Његова наертљивост несносна је Аници, и не једаред