Otadžbina

490

ВАСА РЕШПЕКТ

му је рекла да је се махне, јер ће зло проћи. Каплар се смеје, за то и не хаје, не боји се он Решпекта. И Решпект је приметио, куд каплар смера, и својим понашањем у биртији да му знака. Но у колико Решпект Аницу већма чува, о толико већма љубав у каплару запламти. Он вели, мора Аницу преотети, Ал Решпект је челик, биће гужве. Решпект добије на двајест и четири сахата допуст, и оде Аници. Седи мирно, једе, пије. К,ад већ пред ноћ, ал ето каплара, мало накресан, па и он седне; зна да има Решпект допуст, па му ништ не може. Каплар једнако пије , па не ће да иде, а не ће ни Решпект, само мери каплара. Овај се баш узјогунио, па све са Аницом шали, да Решнекту пркоси. У Решпекту све већ ври. Много му не треба. Аница каже да је време да се иде кући, каплар не ће; каже, онда ће ићи кад се њему уздопада. И тако је трајало све до три сахата. То је каплар и чекао. Труби „ревељ." Сад каплар устане па приђе к Решпекту, и пита га докле траје тај његов допуст, да се одмах искаже. Решпект каже до десет сахати, кад је јуче наступио, у исто доба. Каплар каже да нпје истина, већ само до „ревеља" и наложи му да се кући мота. Решпект не ће. Каплар поче му пребацивати његову издржану казну и деградацију, и ухвати га за прса да вуче на поље, и виче: „рихтајг, марш"! па му још опсује „рацког" бога. Сад је већ прекипело, не може га више ни Аница уталожити, заборавио се на све, и на своју памет, крв му се на очи навукла, одскочи, довати мало даље лежећи велики касапски нож, каплара једном руком шчепд за прса, а другом, ножем пробурази га. Каплар рикне и сруши се. Још мало иа је мртав. Аница вришти, јауче, косе чупа, падне на колена пред Решпектом, преклиње га шта је учинио, убио и себе и њу. Решпект мало стане, разгледи се, језа га спопадне