Otadžbina

494

ВАСА РЕШПЕКТ

што из његовог пређашвег живота, и не иасмеши се, покаже се још озбиљнији. Не ће ни чашу вина од другог примити. Свак се чуди и то већ тако траје две године, већ је издржао иробу. Но сад се опет нова несрећа породи. Сирота Марија полуди. Кадјојјебила дванаеста година, већ је Стева са својим имањем при крају био. Видела је кад се отац са матером први нут чупао. У Пешти тек у пупољку, мора једнако мотати свилу са Петром, мати је иикуд не пушта да време не губи, јер мора се за Фрајла Емилију заслуживати да учи гитар и виолину. Марија је увек ћутала и радила, нити се у шта пачала. Гледала је та чудеса, те шкандале што су отац и мати чинили, те русваје, рушења, чупања. Увек је била емутна. Лепа је била као Емилија, ал лепоту њену просто ношиво је покривало, ал на лицу си јој могао читати ону дивну, урођену, весталну невиност. Кад је мати до ижице већ дошла, и кад је сестра примила, једнако је невесела била, а није се никад ником потужила, А и здрава је била као бор. Па вредна, радена, да јој је таква била мати у младости, не би Стева пропао. Од једаред примете девојци да ником ништа не одговара, но само гризе нокте; питају је шта јој Фали, не зна ни шта је питају, ћути. Доцније почне си косу једну по једну чупкати. Сви се "поплаше, дозову доктора. Није му требало већ дуго штудирати, Марија не само да је већ изгризла нокте тако ,да јој крв иде, већ гризе и месо. Са свим је за лудницу. Јаве чика Јоси, доктори га увере да је тако, и о његовом трошку одведу је у Беч, па у Деблинг да онде остане, и остала је. Штета, да је остала здрава, без крајцаре могао би покрај ње ко сретан постати; овако паметјој вечити мрак покрива.